Između dva ekstrema je cela jedna dimenzija

Živimo, tako, jedan način života. I, onda, nešto se desi: pubertet, kriza, veliko otrkiće, bolest. I desi se mogućnost druge vrste života. Nekada se samo prebacimo, a nekad odbijemo promenu. A najčešće dugo osciliramo. Idemo od prošlog i sigurnog (čak i ako nepovoljnog) ka rizičnom novom koje nas vuče i zavodi. I, kao binarni kod, ili jedan ili nula. Sredina je teško ostvariva. No, nekad radimo na sebi ili smo već imali iskustva i uvide i krenemo razumno ka sredini, čak iako boli. Ipak, sredina nije dovoljna. Između A i C je B ukoliko smo u jednodimenzionalnom svetu. A nismo. Sredina je više od jedne tačke. ona je prostor, osovina i nova dimenzija. U sredini ima više opcija. Zato kompromisi nisu dovoljni niti pragmatična rešenja. Ona mogu da donesu neku vrstu socijalno shvaćene pravde ili, barem, zadovoljenja ega. Ipak, ono što tražimo je nešto mnogo ličnije. I za to je neophodno se setiti da crno i belo nisu boje. Boje su ono što je između njih i nije isto što i one.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s