Neophodno je imati opciju nevolenja kada volimo nekoga. U ljubavi ima previše zabrana. Najpre, ne sme da se ne voli druga osoba. A ponekad se nešto i ne voli kod te druge osobe. I, onda, dođe do problema, jer nešto štrči, nije kao što treba da bude – ideal je uprljan, jer smo obavezni da volio cleog Drugog. To nije istina. Sve ima granice – i to nije toliko loše. To su granice samopoštovanje, sličnosti i razlika, a, takođe, i dokle sam Ja i odakle si Ti. Između je neophodan prostor za disanje i za rast.
Davanje izbora nevolenju dok volimo nekoga je proprilično zdravo, naravno, ukoliko smo svesni toga i ukoliko je moguće da prihvatimo da nismo toliko divni prema Drugo i d aDrugi nije uvek tako divan’divna prema nama.
Jedini pravi odnos je odnos koji je slobodan u svojoj esenciji, kada sve može, a onda izbiramo ono što je harmonično, upotpunjavajuće, nutritivno. Ljubav u kojoj je nevolenje tabu, je često strah. Nevolenje koje se naziva ljubavlju je (iako nekad bela) laž. Volenje koje je moglo da ne voli, ali je odabralo da se voli je snažnije od volenja koja je zažmurilo i prevrnulo oči na tu opciju.
PsyMultiverses 