Biti u ovom ovde, Kaïros, trenutku znači privilegovati. To je lako napisati i intelektualizovati, ali privilegovanje je jedan mučan i veoma skup proces. To znači odabrati nešto nauštrb nečeg drugog. Odvojiti se od uspomena, prepustiti žalovanje prošlosti, suočiti se sa mišlju da ne možemo da kontrolišemo budućnost. Biti ovde i sada znači, bar za jednu nanosekundu, ne biti tamo.
Isto tako, za one koji će radije odabrati ovde i sada, ponekad je bitan iskorak. Kaïros je veoma vrednovan u naše vreme i to sa pravom, jer je neophodan za centriranje osobe, za kontakt sa sobom, za kratkotrajno, ali hranljivo odvajanje od protoka vremena. Ipak, bivstvovanje u njemu može da ima impakt na okolinu. Ponekad on može da odvede u ekstrem i u tom ekstremu nema mesta ya Druge. Iskorak ka aosicjacijama, ka Chronosu može da bude neophodno uravnotežavanje. Znači, prioritet će se odvojiti od Kaïros trenutka, žrtvovaće ga na tren, i otićiće ka nekom dćepu prošlosti ili nekom sučeljavanju sa neizvešnošću budućnosti.
I, ponovo, vraćamo se na isto, na ravnotežu i na umerenost. Opet ne dajmo se zbuniti. To ne znači na dosadu i na statiku. Krajnji zbir je u umerenoj zoni, ali sve što čini sabirke tog zbira je slobodno. To znači da svaki džep vremena, svaki tren Chronosa i Kaïros, zajedno sa onim atemporalnim, večnim Aïonom što obavija sve i tu je po potrebi (koje smo svesni ili ne) ima svu slobodu izražavanja. Ali, ne svi u isto vreme (opet vreme!). Prioritet daje i bira Svest i taj prioritet je dinamičan i fleksibilan. Vrednujemo šta je bitnije ne iz moralnih i ostalih socijalnih konstrukata, šta je bolje ili gore, nego iz korisnosti preživljavanja Ja i Drugih zajedno, nekad na različitim stranam klackalice, nekad zajedno na istoj ljuljašci. Kao u mandali, centar objedinjuje, ali ne postoji samo centar- mandala je i sve ono oko centra. A prioritet je naše pravo i sloboda i odgovornost.
PsyMultiverses 