Snovi vode. Znamo toliko toga o snovima: rekonsolidacija naučenog i memorisanog, organizacija novih iskustava i povezivanje sa starim, već pohranjeim informacijama, smeštanje novog podatka u pravu datoteku sa pristupima svim ostalim datotekama. Takođe, nekad koriste Nesvesno kako bismo se podsetili odakle nam poriv za baš tim novim iskustvom. Ponekad Nesvesno iz svoje atemporalnosti šalje signale Svesnom. Ponekad Nesvesno provcira Svesno – pravi simulaciju moguće budućnosti ukoliko nastavimo sa onim što smo započeli novom akcijom, odlukom i odbijanjem novih akcija i odluka.
Intezivni san, čak i košmar, značajna je informacija: to je pleonazam – nešto malo se dovede do svog ekstrema u nekoliko dimenzija. Šta bi bilo kad bilo, ili, još češće, šta će biti ako se ovako nastavi. San često karikira, koristeći jezik simbola koji samo mi možemo da dekodiramo. To „samo mi“ nije skroz naskroz tačno – terapeut može da bude zgodan prevodilac ako uspe da se poveže sa pacijentom na različitim nivoima, ako mu pacijent dopusti da „čita“ njegov psihosimbolični jezik.
Da li san obeshrabruje? Da li san nešto jasno kazuje? San nema moralnost, kao što je ni Nesvesno nema. Ono je „samo“ oruđe traženja prave mere, prave mere odluke, akcije, reagovanja, promene, ne-promene. San kalibrira.
PsyMultiverses 