Zona komfora, ona grana na kojoj se visi iznad ambisa

Photo by Ricardo Esquivel on Pexels.com

Kada posavetujemo nekoga da sagleda zašto ostaje zabarakidiran(a) u svojoj zoni konforta, najčešće ćemo čuti primedbu tipa: „Ali meni ovde nije prijatno, odakle ti da je to komforno gde sam?!“. Imamo ideju o komforu kao Eldoradu. Komfor nije to – to je samo ono mesto na kojem je sigurno, ne možemo da padnemo, imamo gde da spavamo, šta da jedemo i pijemo. Naravno, da taj komfor ne ynači i sreću i blagostanje, oni čekaju negde drugde. ipak, pomeranje ka tom nečem drugom podrazumeva pomeranje. A pomeranje znači korišćenje sačuvane energije. Hoće li je biti dosta?

Meni to veoma liči na sedenje na grani iznad litice. Grana je velika i neće se pasti. Dole je strašno, a iznad je nebo. Relativno blizu je izlaz. Ipak, nije tek tako, naivno, popeti se. Može se okliznuti i pasti. Tu gde smo je bar sigurno. Vredi li tu sigurnost žrtvovati, posebno jer se iz rupe ne vidi šta je napolju. Vidi se nebo i svetlost, ali se ne vidi krajolik. Možda su svuda okolo rupe i litice? Možda je divno? Možda ima samo većih grana? Čemu pomeranje? Jeste da je pogled na nebo „uravnotežen“ pogledom na provaliju, ali nekada se da gledati samo horizontalno. Da bi se odlučilo na penjanje mora s eimati: dovoljno energije, dovoljno motivacije, dovoljno znatiželje. Nema pravila kada se treba penjati ni d ali se treba penjati. Tu nema moralnosti. Ima samo zova nepoznatog. Ili pomisao da bi grana mogla da se potroši. Ili huk odozdole. Ili pravi trenutak. Ili nikad. Jedino se ne sme gurati.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s