Kad ti dam poklon, poklon vise nije moj

Photo by Karolina Grabowska on Pexels.com

Mnogo volimo da pomazemo i cesto se ljutimo kada se ta pomoc ne vidi ili ne primeni. Pomoc je poklon koji nesebicno (cesto) dajemo Drugom. Ono sto zaboravljamo je da je dato na pokon postalo tudje. To tudje nije nase i Drugi ima pravo da ga stavi u fioku ili pokloni Drugome. Ili da ga baci.

Kako je kad dajemo Sebe? Naravno, ne celu/og Sebe vec ono sto nam je dragoceno – dajemo li zbilja pokon ili dajemo zajam ili ulog u buducnost? O tome ima dosta u prirucnicima o zrelim i nekim, ne tako zrlim, mehanizmima odbrane.

Ali, sta je sa poklonima koji su preuranjeni ili koji su dobrodusni, ali mi bismo sami da ih napravimo, a ne da imamo kupljenu ili tudju ili industrijsku verziju? Sta sa poklonom zivota? Kada pocnem da postojim, to je moje postojanje cak iako su moji roditelji i sve ostali preci neophodni kako bi obezbedili organsku osnovu Mene. Kada izgovorim svoju ideju, ona pocne svoj put krz tudji um, nesto izazove, cak i ako je to odbacivanje, vreme posle ideje pstaje razlicito od vremena pre dodira sa idejom. Ako naslikam sliku i napisem pesmu – oni postaju deo ove realnosti i samim tim se odvajaju od mene.

Kada dam svoj komentar, on prestaje da bude moj, on ozvire iz mene, ali kasnije on pravi licnu reakciju u Drugome. Ja ostajem povezana sa komenatrom do trenutka izgovaranja, Drugi od trenutka dodira sa njim a komentar je sve vreme komentar, sve to pripada njemu, vise i od mene i od osobe kojoj ga dajem.

Sta to konkretno znaci? Da zivot pripada samom zivotu, a mi ga pozajmljujemo, da dok je kod nas, on ima komponentu nasih roditelja, ali nije njihov. Da nas odnos pripada odnosu, ni jednoj ni drugoj (trecoj, cetrvrtoj…) osobi. Da ne mogu da trazim da onaj kome dajem nesto (osecanje, savet, lek, ideju, besnu reakciju) ostane mi duzan, preotme mi moc/pripadanje t0ga sto dajem ili postane sluga mene koja sam bila ranije u tom hronoloskom sledu. Mogu da trazim postovanja vremenskog poretka, ne mogu da trazim 100% toga sto dajem. 100% je samo u onomo sto je nastalo, postoji i ima svoje posledice u buducnosti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s