Ovaj video je jedino sto mi je zasenilo sve ostale zbrke 2020-e. Moja naivna razmisljanja o buducnosti svemira i nekih nasih SF potomaka, organskih ili energetskih, uvek su ukljucivala – svemir, ovakav kakav je, beskonacan, cudan i vecan. I bum – jos jedno zalovanje je neophodno. Sadasnji svemir je dete, njegova adolescentna kriza ce se otarasiti svih igracaka iz detinjstva, a njegova odrslost ce biti mir, tama i prepuna praznina.
U ovom videu, kao i kontemporalnom nastavku Saganovog „Kosmosa“ sa Neil deGrasse Tyson-om postoji mogucnost nekih novih i drugih unirverzuma, ali u svakom od njih nas nema. U najidealnijem i najoptimisticnijem slucaju, mi cemo stvoriti neki novi univerzum, ali necemo u njega uci. To ce biti samo nas nevidljvi zalog za neki novi svet. Komplikovano je u 2020-oj zamisliti nase altruisticne potomke, ali dokle god da trajemo, postoji kraj individualnosti. A onda je sve pomesano, mirno, staticno i – ceka.
PsyMultiverses 