Deo nas je uvek zaglavljen u momentu pre izbora, bilo kakvog izbora. Ne secamo se, naravno, svih izbora – hocu li preci ulicu odmah ili na sledecem semaforu, da li mi se stvarno jede kozji sir i slicno. Ima onda izbora gde se secamo samo ishoda, a ne procesa odlucivanja. Postoje i obrnute situacije – secam se koliko sam se mucila da izaberem sta cu obuci, a nemam pojma sta sam na kraju stavila. I, onda, ima stvarno bitnih izbora. Postoji period pre odluke – promisljanje, zamisljanje posledica, razni mehanizmi odbrane od postupka odlucivanje i slicno; period odluke – izgovaranje (pisanje i sl.) i period posle kada je vec sve odluceno. Naravno, ima odluka koje se daju izmeniti, ali najveci broj, sve i da postoji mocucnost izmene, samim prvim biranjem vec menjaju kvalitet odluke i njenih posledica.
Ima mnogo ljudi koji se ce zaglaviti i tom periodu posle. To je ono vreme gde nema, najcesce, nikakve akcije. Trpimo to sto smo, iz bilo kog razloga, vec zavrsili. Premisljamo da li je to bilo ispravno, a da nismo tako uradili, uverevamo se da smo sve dobro odradili. I tu pocinje anksioznost. Anksioznost pre izbora je aktivna, anksioznost u trenutku izbora je pomesana sa eksitacijom, strahom i „bacanjem u vodu“, ali ona anksioznost psole izbora je, uglavnom, pasivna. Njena uloga je da nas udalji od prihvatanja buducnosti, od narednog koraka, od naredne odluke.
Izuzetno je bitno, cak i neophodno, nevezano za nasa osecanja u vezi sa odlukom (naravno, svesni smo ih i ne lazemo se, ali znamo da ne mozemo da se vratimo kriz vreme), da se podsetimo da imamo tu sposobnost da se u setimo da smo imali slobodnu volju. Cak i ako je ona bila uzurpirana spoljasnjim pritiscima, bila je uslovljena, ali i dalje slobodna (mozda smo odlucili obratno od nasih zelja, ali nam je prezivljavanje ipak vise na listi prioriteta).
Mi ne mozemo da promenimo posle, ali u nama je vecno secanje na pre. Prihvatiti linearnost vremena i prilagoditi akciju tom vremenu je mudro i saglasno sa prilagodjavanjem, prezivljavanjem, zivljenjem.
Mozemo nesto drugo, da uskocimo u onaj Aion, ono vecno vreme u kojem nam je sve dostupno, da se vratimo u taj konkretan dozivljaj da imamo izbora. Da se podsetimo zasto smo nesto odabrali tada. Zasto je nasa slobodna volja koristila bas tu ceduljicu sa listama prioriteta. Kada se setimo, lakse cemo se pokrenuti iz trpljenja i neku novu akciju slobodne volje.
PsyMultiverses 