Provela sam jednom dan na seminaru iz uvoda u narativnu psihoterapiju. Pricati svoju pricu, neki segment iz proslosti, ostavilo je veliki utisak na mene. Onda je proslo dosta vremena, dosta drukcijih prica, uglavnom analiza bajki i uporedjivanja kompleksa sa bajkama. U jednoj seansi sam zajedno sa pacijentkinjom, koja se prisecala trauma iz svog detinjstva, stigla do predloga pricanja izmisljene price. Tek kasnije sam povezala taj eksperiment sa narativnom psihoterapijom.
Evo (izmenjeno, „posvojeno“ i anonimizirano) delova seanse koji su me podstakli da porazmislim o kreiranju kreativnosti:
Postoji jedan niz koji se cini vrlo logicnim: JaDevojcica – JaSada – JaUBuducnosti. JaDevojcica je takva-kakva je: moja secanja je ozivljavaju, sadrzi moje preobrazenje pod uticajem okoline, ogledaju se u njoj moji roditelji, moje vrednosti su se skicirale u tom uzrastu. To je prava, manje-vise istinska prica (manje-vise, jer je se takve secam i isflitrirana je na nacin na koji sam mogla da je percepiram). Ta prica je posle oblikovala JaSada, i naposletku, oblikovace JaUBuducnosti.
Ali, ako ispricam pricu drugacije, sta se desava? Znaci ne lazem, znam vrlo dobro da pricam izmenjenu i zamisljenu pricu. Ne prepravljam istoriju, samo joj dodajem alternativnu pricu. U toj prici je sve moguce, ali ono sto je najbitnije, Ja sam kreator. Znaci, nema izgovora. Znaci ima odgovornosti za posledice te dukcije price detinjstva. Sta se dobija time?
Najpre, kreativnost se radja iz nove price koju izmisljamo i znamo da nije tacna, ali njen potencijal zamisljanja leci. Usudjujemo se da idemo izvan okvira. Onda, ta nova, paralelna verzija mene od nekad moze da se poveze sa zamisljanjem mene u buducnosti. „Da sam bila voljena ili zeljeno dete, bila bih…“. Tu je i zackoljica – nije toliko tesko zakljuciti da nismo bili zeljeni i okrznuti pomisao na drukciji scenario, ali treba dosta novog razmisljanja (dakle, kreativnosti) da se zamisli kako je to biti voljen. Za one koji nikada to nisu bili, potrebno je uleteti u nesto sasvim nepoznato. To nepoznato se onda oblikuje, da mu se forma i vrednost i trajanj i uzrocna psoledicnost i sta god drugo. I to ne poznato moze da se projektuje u budcnost. A onda, kad se zna koja se buducnost zeli, JaSada zna gde da se usmeri. Nesto kao ovaj dijagram:
Za kreativnost nikada nije kasno i nikada nije nemoguca. Ipak, treba se otisnuti u nepoznato i zamisliti sta ide iza nepoznatog. Posle „samo“ slediti put ka tome iza…
PsyMultiverses 