Uvek trazimo tog fatalnog Drugog. Trazimo Sebe u Drugom. Nekog najslicnijeg nama samima koji ce nas oboriti svojim „citanjem nasih misli“ i kljuc-kljucaonica spojem. Naravno savrseni odraz Nas u Drugom, bilo da je u pitanju isti ili razlicit pol, nikad nije 100%, ali se dâ idealizovati kao da jeste, ili bar 99%. Trazenje poznatog ne iznenadjuje. Razocaranje njegovog pronalaska da. Zamislimo taj savrseni spoj – dinamika je obezvredjena. Sve stoji.
To ne znaci da treba aktivno traziti dramu. Ne znaci ni da se treba vestacki zaustaviti pre neke „srece“ kako se ne bi izgubio jednom kada ona bude pronadjena. Znaci samo statika skodi nasem bicu. Mi se menjamo, sve se menja, vreme prolazi. Fatalni par je pred sve vecim pritiskom da, jer je ranije uspeo u tome, sada svaki put uspe u „savrsenosti“. Statika se pvinuje dinamici. Dinamika je neizvesna. Mora se sve predvideti. Ili ce se to desiti kroz razgovor i dogovor kako dalje (tu mora da se postoji mogucnost diferencijacije) ili kroz ocekivanje neke magicne telepatske veze („uradicemo isto“) ili kroz vestacko naturanje „istosti“ („On/a ce to uraditi verovatno, pa cu i ja“). Intucija je licna, nemaju dve osobe identicnu intuiciju. Ukoliko bi mogli da je imaju – identicnu, onda bi ta intuicija mogla da dovodi do istih akcija samo do trenutka nekih paradoskalnim, ambivalentih situacija i pre ili kasnije, neki kompleks samo jedne od dve osobe bi se upalio. Taj kompleks bi trazio reakciju odbrane, intucija bi to uzela u obzir, a drugoj osobi iz fatalnog para ta reakcija ne bi bii jasna, jer, iako je ta „magicna“ intucija ista, bazira se na necem razlicitom. Ono sto je problematicno je (osim sto identicna intucija ne postoji) sto nema dve osobe sa idenicnim kompleksima Cak i deca odrasla u istim porodocama ce drugacije reagovati na traume, zavisno od njihovoh mesta u porodici, njihove uloge, odnosa sa drugim, licnog nesvesnom i licnog parceta kolektivno nesvesnog. Jednostavno, nema dve identicne osobe (ne epigenetski i ne prema psihickoj strukturi) – uvek ce biti neka razlika. Fatalan par je zato fatalan u pravom smislu te reci, jer ne prihvata razliku. Jedino se iz razlike gradi odnos.
PsyMultiverses 