Razlikovanja

Photo by Madison Inouye on Pexels.com

U psihoterapiji se cesto pominje, zamislja, odigrava, negira, zaobilazi, precutkuje i diskutuje ljubav. Ovo, ipak, nije post o ljubavi, vec post o erotskom transferu koji se dâ cesto protkati kroz intelektualno-intiman odnos pacijenta i terapeuta.

Terapeutski odnos je razlicit od svih ostalih odnosa. Dve osobe se ne poznaju i izuzetno dobro poznaju, odnos je asimetrican (terapeut zna mnogo o pacijentu, pacijent zna malo o psihoterapeutu), pravila poverenja su nejednaka (pacijent moze da prica sta god zeli o psihoterapeutu van seanse, terapeut ne sme nista o pacijentu), odnos je intiman, a profesionalan (postoji fizicka distanca i verbalna bliskost).

Kako onda razlikovati sta je stvarno? Prica se o osecanjima. Dozivljaju se stara osecanja ili se prepricavaju iskustva. Cesto se ima potreba da se pripada, voli, da se bude zeljen. Cesto te potrebe postoje i kod terapeuta (mada je ideja da je ona/on to vec proradila/o na svojoj licnoj terapiji – mislim da je neophodno da ukoliko se takva osecanja dogode terapeutu da se n vrati na svoju terapiju, samo superizija). Sva osecanja su dobrodosla, ali ne i sve akcije. Sve reci i imenovanja su korisna. Erotski transfer se desi ponekad i treba ga odmah spomenuti, pricati o njemu. O tome vec dosta pisano. Ono sto bih ja ovde napomenula je izgubljenost u onome sta je stvarno i sta je zeljeno i sta je zamisljeno. Sta su, onda, moje stvarne emocije ako ja prebacujem na nekoga nesto sto trazim negde drugde? Mogu li da volim terapeuta kada sam samo u odnosu sa njegovom/njenom Personom? Koga ja onda, stavrno volim? Ono sto on predstavlja, delic njega ili nje kojinije On, Ona ceo? Ili zelim da doprem do tog celog kako bih bila razlicita, posebna, izdvojena, svemoguca.

Ima mnogo objasnjenja i nisu sva psihopatoloska. Ipak, odnos sa Drugim je odnos sa celokupnim Drugim. Ljubav je odnos sa svim nivoima Drugog bez gubljenja odnosa sa Sobom. Ukoliko mi je dovoljno malo moje fantazije, u donosu sa sa delom Sebe koje prilepim na Drugoga. Ukoliko sam u odnosu sa jednim delom Drugog (i to mi je dovoljno), verovatno sam ga poistovetila sa svojim Animusom (Animom). Ukoliko zelim vise, celokupnog Drugog, van okvira terapije, to je dobar moment da se ispita najpre sopstvena celokupnost. Zelim li Drugog da me upotpunio (i terapeut zvuci kao neki koji bi to moga, u teoriji, da zna)? Osecanja koja se javljaju kod pacijenta, on(a) uopstava zovuci ih ljubav, oseca ih kao ljubav i ukoliko odmah obezvredimo njegovo poznavanje osecanja ljubavi, ulazimo u turbulentno podrucje. Ako ne znam ni koga volim, kako Sebe da volim? Kako da volim, ako ne poznajem ljubav? Erotski transfer je, zato, veoma delikatna faza pojedinih terapija kada, pre straha i srama, treba najpre naci ulaz u razlikovanje osecanja koja pacijent zove ljubavlju. Kada imenujemo dublja osecanja (nesigurnost, agresija, usamljenost, zavist, tuga, nagon itd.), polako cemo se vratiti na razresenje msterije ljubavi. A ona ce se erotski transfer polako pretociti u terapeutski transfer. Za to je neophodno mnogo strpljenja, hrabrosti i dobre individualne terapije terapeuta tokom svog skolovanja i daljeg zivota. Kada se ti uslovi stvori, nastupa poverenje. Kada ima poverenja, nije neophodno mesati ga i pogresno ga zvati ljubavlju.

1 Comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s