Stari Grci su imali tri reci za vreme: Aion (vecnost), Chronos (protok vremena od proslosti ka buducnosti) i Kairos (ovde i sada trenutak). Nije li isto i sa Ja? Ima jedno Ja koje je moje kompletno Ja, moje Aion-Ja, nesto poput Sopstva: Ja svesna i nesvesna, Ja uvek, Ja u kojoj sam i Ja beba i Ja devojcica i Ja starica, ali sva ta Ja stalno i neodvojivo zajedno – Ja i beba i baba. Onda ima Chronos-Ja, svako moje Ja, Ja u 1986-oj, Ja u 1995-oj, Ja u 2007-oj, Ja u 2038-oj, linearna Ja, kojih se mogu secati, koja cu biti, Ja koja se smenjuju, ali su u mojoj psihi i dalje dodirljivi. Napokon, Kairos Ja – ono jedino Ja koje je sada i koje me opisuje u ovom trenutku. Promenljivo Ja, iz nanosekunde u nanosekundu i brze. Ja sada, Ja koje klizi kroz Chronos-Ja, a nije to. I koje je deo Aion-Ja, svako Kairos-Ja u Aion-Ja i cini to Aion-Ja zivim i vrlo dinamicnim. Nije li to biti Ja, da su sva ova Ja, a narocito Aion-Ja i Kairos-Ja u harmoniji? Da Kairos-Ja ima slobodu izbora, a Aion-Ja slobodu prisustva u Kairos-Ja?
PsyMultiverses 