Previse adaptacije

Photo by Artem Beliaikin on Pexels.com

Kada je Ja sam(a), kompleksi se daju harmonizovati – bez spoljasnjih uticaja, ravnoteza se odrzava. Onda zamislimo jednu situaciju, dodje neko koga znamo i ne preti nam opasnost od te osobe. Njeni kompleksi se tu i tamo prepoznaju, nasa Persona, socijalna maska, se aktivira i sacuva zdrav odnos – ono sto nam ne pripada sprecimo da dopre do dugmeta za aktivaciju nasih kompleksa, one jace stimuluse mozda i pustimo, ali i nasa empatija odradi razumevanje Drugog – u svakom slucaju mi se adaptiramo benignom Drugom. Sad, druga opcija: dolazi nepoznati Drugi, mozda dobronameran, mozda i ne, svejedno. Sta se tu uradi – pa, Persona se namesti, pomno prati, kompleksi su rovitiji, jer nisu sigurni sta bi ih moglo snaci, ali u svakom slucaju i ovde se primenjuje adapttacija Drugom, samo sto se mnogo toga desava, na oprezu je siri deo nase psihe, mozda duze traje, intuicija priskace u pomoc. A sta se desava ako dolaze dve nepoznate osobe u istom trenutku – adaptacija postaje slozenija, ukoliko dolaze zajedno, postoji i taj „Oni(e)“ moment, ne samo On(a) i On(a). I sad jos, kompleksnije – vise osoba. Previse adaptacije. Uglavnom, socijalna maska se postavi da sacuva Ja.

Sta se desava ako je Ja veoma empaticno? Adapatacija prema benignom drugom je mozda bezopasna u smislu svesne povrede, ali moze da iscrpi empaticno Ja. Adaptacija prema nepoznatom Ja ima i trenutak ekscitacije, radoznalosti – neka nova dusa se upoznaje, ima opreza, ali ima i povezivanja – naravno i ovo moze da iscrpi kasnije. Dve osobe, jos vise, ali ostvarivo, uz neke kompromise koje Ja spremno izvrsi ne opremajuci svoje Persone dovoljno jakim zidovima. Napokon, mnogo osoba, grupa – empaticno Ja koje je izuzetno senzibilno na individualno ili nekom „multi-individualnom“ nivou, pocinje na kolektivnom nivou da se gubi, da ne moze vise i da, frustrirajuci se saturacijom svojim talentom, ali i besom prema toliko davanja bez mnogo reciprocnosti, pocinje da dodiruje carstvo mizantropije. Previse ljudi je napad na Ja. Ja se povlaci. I dalje je to jedno fino empaticno Ja u odnosu 1:1, eventualno 1:2 (mada ponekad i nauci nesto o tome kako osnaziti granice i obuci u neprovidno Personu), ali u relaciji Grupa-Ja Persona moze da sklizne lako u kolektivne mizantropije.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s