Grupa-1=Ja

Cak i ako sam u Grupi, ja sam Ja. I u trenutku kada se stapam sa Grupom i cini mi se da se brisu granice, postoji spoznaja o meni ovde i o Grupi oko mene. Cak i sama recenica „Ja sam grupa“, pokazuje da ima rec „sam“ koja spaja – jednom recju – Grupa je Drugi. Grupa je uvek neko drugi za mene koliko god se priblizila. Ja sam u zajednici i imam sve osobine zajednice, npr ja sam zena ili ja sam ljudsko bice. Da, jesam, znaci, Ja sam Grupa. Ali ja znam da sam zena i ljudsko bice iz svoje perspektive i uvek postoji sanse da bas to i nisam. Sanse su minimalne, ali postoje. E sad, ukoliko je potvrdjeno da sam clan Grupe, jer imam sve osobine i uslove za pripadnost, znaci li to da sve sto je Grupa, to sam i Ja? Znaci li to da bilo ko iz Grupe moze da me predstavlja? Ako smo isti, znaci odradice dobar posao predstavljajuci me cak i kada nisam tu. Treba da imam potpuno poverenje, jer taj neko ko me predstavlja je isti/ista kao Ja. Ali, iako je taj neko isto ljudsko bice ili isto zena, znaci li to da cemo moci o bilo cemu drugom da se isto slozimo? Mislim li ja isto sto i Grupa o ekologiji, feminizmu, ekonomiji, terraforming-u? Verovatno ne, jer iako smo Grupa, mi nismo sazdani od istih kompleksa,svako nase Ja je drukcije. Svako Ja zajedno cini Kolektivno Svesno, sva Kolektivna Nesvesna se dodiruju i prozimaju, ali Ja ne. Ono sto je individualno je povezano svojim korenima, svim svojim oko sebe u razlicitim dimenzijama sa kolektivnim, ali Ja nisam svesno Drugi. Deo sam Grupe, a i nisam. I tako je za svakog, Svako JA je Grupa minus to Ja, nesto kao (Grupa-1) na beskonacno (ili vec koliko nas je u grupi).

Cemu sve ovo? jer ne postoji apsolutna fuzija. Ne postoji totalno svesno Ja koje se svim svojim kompletnostima stapa sa grupom, izuzev ako sam Ja zavrsila svoju individuaciju i Grupa je svi koji su zavrsili svoje individuacije. U tom slucaju nema vise kompleksa, identicne arhetipalne slike je sredstvo komunikacije – da li je to Star Trek Borg drustvo? Borg Nirvana? Da li se onda uopste moze govoriti o Ja ? Ne, tada Ja postane veliko Sopstvo. Trazimo li, zaista, to? Ili neku licnu indviduaciju sa harmonijom i poznavanjem sopstvenih kompleksa, ali bez brisanja?