Stara dilema

Ako je moje Ja kao i Drugi, da li sam to onda Ja? Da bih Ja bila Ja, moram da sam drugacija. Ali ne treba da sam mnogo drugacija, jer onda nisam adaptirana. Ako nisam adaptirana, onda nisam kao Drugi sto znaci da sam na polju socijalnog nesto promasila, neku lekciju nisam naucila (emocionalna inteligencija nije srazmerna socijalnoj?). A ako sam adaptirana, dokle se prostire zdrava adaptiranost Drugome i kad pocinje nezdrava tiranija Drugog? Gde se zavrsavam Ja? Pitanje je prastaro.

Kako da napravim porozne granice, da pustam Druge da me stimulisu, inspirise, da delimo, da gradimo, da razmenjujemo, ali da postoji ono nesto gde Drugi ne prodire. E, sad, ako to gledamo malo opstije – da li Ja treba da sam kao i Drugi? Da li bi bilo dobro da se Ja priblizim Drugima, ali samo malo, da ne izgubim sebe?

Mnogo se toga vidja u svakodnevnim neurotskim preispitivanjima. Hocu da sam Ja Ja, i meni samoj je moj identitet nedovoljno poznat, i dalje me iznenadjuje i dalje se borim da pripojim sebi sve ono sto plovi i roni po delovima Mene Nesvesne, i sad , gde sada u to sve da se mesam sa necim koje je toliko strano, sa Drugim? Oprez i nepoverenje prodiru…

Opet, ima mnogo osoba kojima taj identitet toliko stran i mocan i nepoznat da bi radije da se pripoje Drugom koji ce da vodi. Ipak, to nije pokajnicko ili ponizno sledjenje Drugog, Drugi nije potreban kao guru, nase Ja ipak drzi do sebe, znaci tu se trazi fuzija. Fuzija znaci da mi smo zajedno nesto Trece, ni Ja ni Ti, vec novo bice sazdano od nas dvoje (ili nas vise, nekad je fuzija sa grupom). Tu je adaptacija odradjena otvoreno, ali ipak bez predaje Ja. Ipak, ja tu nije slobodno, jer je zaglavljeno u toj fuzija koja mora da je savrsena i neprikosnovena da bi sve vreme bila funkcionalna. A kako dva razlicita Ja imaju i razlicita nesvesna, stvari se komplikuje i fuzija izdaje. Dolazi do razocaranja i izdaje i napustenosti.

Ima i ta verzija sa potcinjavanjem i gubljenjem u Drugom, ali mislim da je sasvim jasna njena nefunkcionalnost.

Dakle, najbolji nacin da sa Ja Ja pored svih tih Drugih, da sam adaptirana kako bih shvatila, prihvatila, izdrzala, podnela Druge, da ne izdajem sebe ,a li ni ne ponizavam niti obezvredjujem (ili idealizujem) Druge je da – da prodrem u svoje Nesvesno. Jer tamo se kriju zamke identiteta, senke i mracni coskovi. Kako bi se bivstvovalo paralelno uz spoljasnji svet, bilo bi fino da se najpre poseti onaj unutrasnji, zamrseni i mracni univerzum.