U sistemskoj psihoterpije se dosta koriste porodicna stabla, izucavanje genograma koji je neka vrsta vizuelnog predstavljanja porodicnih veza. Tu se oznacavaju , uz uobicajenu komunikaciju/legendu, odnosi, veze, brakovi, razvodi, umrli, bolesni, abortirani, pobaceni, u losim odnosima, u fuzijama – jednom recju stavlja se sve sto svesno namo o svojim sirim porodicama i pokusavamo da na osnovu toga razumemo sistem, svoje mesto, svoju uogu, tezinu onog ega nosimo i onoga sto se prenosi. Postoji i idealizovani genogram, kako bismo zelei da se stvari odvijaju.
Ipak, genogrami ne doticu previse Nesvesno. U jungijansko klinici se ne rade genogrami – naravno, dubinska psihoterapija podrazumeva psihoarheologiju, kopa se u velike dubine, nekad se i crta, mnogo se sanja i uopsteno daje se znacaj Proslom. Stoga se meni cini pogodnom jedna himerica ova dva pristupa – genogram kompleksa.
Nije nimalo nepotrebno provesti nekih sat vremena na crtanje svih klasicnih, svesnih odnosa, zatim prosiriti na raspiivanje unaokolo na sve ono sto nedostaje, a svesno je. Napokon, kada je skelet tu, krece oblikovanje. Koji su Animusi prisutni, koje su Anime bile fatalne, ko je imao kompleks zrtve, ko se zaglavio na radu na sebi i prebacio sve na sledecu generaciju? Koje se Senke ponavljaju? Koja su Ja u centru, a koja blago klize? Ko je koga preplavio, ko se ogradio?
Kompleksni genogram kompleksa koji se, dakle, crta u razlicitim bojama (vrlo je interesatno prepustiti pacijentu izbor boja, nije svakome Senka crna ili Anima crvena) posle nekoliko iseckanih i fino metabolizovanih sati rada moze da dâ fine, obojene pejzaze.
Moze se videti tok individuacije u jednoj familiji. Postoje tajne, sumnje, neizrecivo i zaglavljujuce koje se inkarniraju u jednom u momentu, u jednoj generaciji ili u jednoj osobi. Ponekad, osoba koja se naglo probudi sa tim necim tudjim, a opet licnim, jer je taj tudi deo njene/njegove price, moze da bude spremna da nastavi rad, nekada nije, samo zamrzne za posle ili za nikad ili pusti da se se to budjenje desi nekom sledecem. Kompleksi nemaju ni istu temporalnost niti spacijalne granice. Oni su cvorovi koji postoje dok ih ne razvezemo. A uvek ih neko nekad razvuze, kako bi nastavio sa savladjivanjem, prepoznavanjem i odvezivanjem narednih cvorova.
PsyMultiverses 