Ja sam Ja, imam razne vidljive i nevidljive, svesne i nesvesne granice, prostirem se do negde i znam kad sam Ja i kad nisam Ja. Ili mi se bar cini. Na svesnom nivou nam se cini da je tako, iako smo cesto „posednuti“ ili „preplavljeni“ od strane Drugih, pa je veliko pitanje koliko smo mi stvarno mi, a koliko smo kontaminirani tudjim energijama i nase Ja u svom centru ima nesto sto se uvuklo i pretvara se da je Ja, a nije. Bolje reci, pitanje je koliko nase Svesno ima Nesvesnog u sebi i to Nesvesno odakle dolazi.
Na nesvesnom nivou je drukcije – tamo nema tih nedoumica: Svesno slabo tu ulazi, njegovi koreni su u Nesvesnom, a i kada stize po prvi put u Nesvesno, ono ga lako prozima. Ipak, ima drugog mesanja sa okolinom – kroz Nesvesno Kolektivno koje prozima Nesvesno licno. Tu nema iluzija niti kontaminacija, to su otvoreni prostori bez granice i carine, slobodan prolaz je dopusten. A opet, nesto je Licno, nesto je Licno prozeto Kolektivnim, nesto Kolektivno koje baca odsjaj na Licno – nismo sami bivstvujuci sami.
Podseca me to na urastanje ploda u matericu i stvaranje placente ili embionalno razvijanje izmesanih nervnih struktura, neuroni sa interneuronima, okruzeni astrocitima i glijama – sve veca organizacija koja od spolja izgleda haoticno. Sami i sa svima, izdvojeni i nikad izolovani. Jedno i sve. Odakle stize onda slobodna volja, kada je ona moja i nezavisna slobodna volja? Ko tu odlucuje?
PsyMultiverses 