Odgovor, ukoliko je pitanje koliko nas je prisutno, a pritom jedinku racunamo kao jedno fizicko bice, tri (u slucaju da ljubavni par zamislimo kao dve osobe, a treca je terapeut). Ako pitanje podrazumeva koliko interakcija postoji, odgovor je minimum dvadeset i cetiri (tri puta dva na treci), znaci minimum 24 kombinacija interakcija, jer svako fizicko bice ima minimum dva svoja dela kojima nastupa, posebno ako taj nastup podrazumeva sentimentalnu situaciju. Ta dva dela su dva (ne)uravnotezana seksualna dela svake jedinke: jedan onaj sa kojim je u kontaktu, koji ga predstavlja, koji je najbliza aproksimacija njegovog ili njenog seksualnog identiteta; drugi je onaj koji je suprotne strane klackalice, onaj deo koji nedostaje, koji upotpunjava, koji plasi, koji navodno ne postoji. U klasicnoj jungijanskoj filozofiji, ti upotpunjavajuci, a nesvesni delovi su Anima za muskarce (ona unutrasnja muza, ona savrsena majka, ona gospodarica iz tame, ona koja dodaje ono sto nemam) i Animus za zene (onaj koji se buni, koji stiti, koji resava probleme, koji dodaje ono sto nemam).
Zasto minimum 24? (Najpre 24, jer 3 puta imamo situaciju da moje Ja reaguje sa svim Ja i svim kontraseksualnim instancama (Animus/Anima), pa onda moj Animus (u mom slucaju) sa svim instancama i svima Ja). Ali zasto minimum? Naravno, mozemo dodati i Animu za zene i Animusa za muskarce koji svakako imaju svoje parcice u nama. Ali, ono sto je cesto jos prisutnije i jos mocnije je Kompleks. Zato sto ima toliko nebrojeno mnogo kompleksa koji se bude, jacaju, bace iskru s vremena na vreme, vrisnu, pa zacute ili samo dosaptavaju bez prestanka. Drugim recima, ima onih jakih, autonomnih , nezavisnih i, nadasve, tvrdoglavih delova nas na koje se i pored sve nase opstosti, sirine i prostranstva nekad redukujemo, narocito ukoliko nas limbicki centar nestrpljivo i nezasito salje signale prefrontalnom korteksu. Jos vise drugacijim recima, kada smo uznemireni i „van sebe“, u mrklom mraku Logosa i rastopljenosti agitiranog Erosa, vracamo se u sebe precicom, identifikujuci se samo jednim, ali vrlo opipljivim delom koji najlakse tad pronalazimo – bljestajucim kompleksom koji samo ceka da se Logos-Ja malo udalji kako bi zauzeo sve pozicije (naravno, iza je jedna fina, samozadovoljna Senka puna dobrih namera (iz njene perspektive) koja ga podrzava). I tada kompleks zauzme i oboji sve, sve se gleda iz njegove pozicije i kroz njegove filtere. Neosporno je da su momenti terapije parova dobar trenutak da se Eros razgali, Logos zbuni, a kompleks zacara sve. I tada je u komunikaciji izmedju dva partnera i jednog terapeuta vise od sest prisutnih (6=3x(Anima/Animus(1) i Ja(1))), a broj kombinacija je mnogo, mnogo iznad 24.
Moze li terapeut da prati sve te nesvesne komunikacije? Terapeut ima svoju intuiciju, svoje tehnike i znanje i, sto je esencijalno, svoje iskustvo sa licnom terapijom. Terapeut uranja u okean nesvesnog i pokusava da razvrstava sta je cije i sta odakle dolazi. Terapija ljubavnog para je mnogo vise od tri osobe koje pricaju. To su gomile nas koji ne pricamo, a tu smo i onda samo viknemo nesto iz mraka. Detektivski posao terapeuta tada pocinje.
PsyMultiverses 