Nesnosna pitanja koja delegiram beloj stranici

1. Citam Khalighinejad et al (https://www.cell.com/neuron/fulltext/S0896-6273(19)30925-0?dgcid=raven_jbs_etoc_email) i, prolazi mi kroz glavu l’émergence de l’inconscient, prodor nesvesnog u svest, trenutak kada san dodje i ne ode, kad se sinhronicitet dozvoli, kada asocijacija dovoljno zasvestli da bismo obratili paznju na nju. Pitanje je: kako atemporalno nesvesno prodre u jasno odredjeno svesno? Kako se „kontraentropise“? Koja je veza atemporalnosti i temporalnosti? Ako atemporalnost sadrzi u sebi sve, pa i temporalnost (jednu od mnogih), ko je Hermes koji obavlja transakciju?

2. Odnos Nesvesnog i singulariteta (npr. unus mundus i crne rupe)?

3. Sledece pitanje je u domenu paranormalnog, sa tim sto me ne zanima priroda problema vec iskra dogmatizma u analizi ovih slucajeva. Dakle, da budem konkretnija: u klinickoj praksi se mozemo cesto sresti sa ljudima koji su isli kod medijuma kako bi razgovarali sa voljenim mrtvima. Ono sto me buni u tim razgovorima nije paranormalno (postoje razlicita naucna i manje naucna objasnjenja, od kolektivnog nesvesnog, drugacijih nivoa culnog sistema, placeba, identifikacionih projekcija, veoma potentnih kompleksa i razlicitih ostalih fenomena), vec uverenost klijenata medijuma da ih medijum povezuje sa njihovim voljenim (ozaloscenim, neozalescenim) posle smrti te osobe. Cemu linearnost u necem toliko neobicnom? Nije li pre moguce da medijum (na bilo oji od naucnih-nenaucnih nacina u koje ne zalazim ovde, ali uzimam kao inicijalnu premisu da se ne radi o sarlatanstvu) stupa u kontakt sa necim bezvremenskim ili sa reziduama mrtvih za zivota. Odakle sigurnost da je tim mrtvima proslo isto toliko vremena kao i zivima koji ih dozivaju? Da nisu ehoi tih mrtve njihovi nekadasnji glasove zaostali ovde, u nasem Kolektivnom Nesvesnom?

4. Cemu Svesno, licno Svesno i mogucnost povezivanja razlicitih Svesnih? Kako bismo delili isto vreme? Jer Nesvesno nije dovoljno? Jer Nesvesno ima potrebu za „inkarnacijom“, za objektom? Literatura je bogata, posebno poslednjih desetak godina. ASSC (Asocijacija naucnog istrazivanja svesti, https://theassc.org/) ima veoma rigorozan, ali nimalo dogmatski pristup. Naravno, njihov pogled je prvenstveno neuronaucni. Na PubMedu-u se da naci nekoliko neurofilozoskih pregleda i clanaka.

5. Granice koje postavljamo su bazirane na nasem Svesnom, a narocito Nesvesnom koje je bezgranica. Postoji li makro-psiha i mikro-psiha, opipljiva, nasih mernih jedinica i ona druge do koje ne mozemo dopreti samo nasim culima, ve nam je potreban neki psiho-mikroskop-teleskop?