Balans

Mnogobrojni su naucni, filozofski i teoloski zakljucci da je sve u umerenosti-harmoniji-balansu. Uglavnom svaka nova ideja ustalasa mir koji se lagano talozio i sve vise ucvrscavao decenijama. To ustalasavanje razbija entalpiju, nervira, mami, odbija i polako se uvlacu u pukotine nekadasnjeg mira. Ukoliko je ideja bezazlena, skromna, nerazdiruca, onda je vrlo verovatno da ce samo skliznuti i asimilovati se sa okruzenjem koje ce je uskoro (il malo manje uskoro) prihvatiti kao da je oduvek tu bila. Ima i ideja koje su suvise drcne i glasne, ili jednostavno rogobatne i vidljive. Tesko ih je ugurati u rupe i naprsline. Onda se desi odbijanje, izbacivanje, omalovazavanje i nipodastavanje. Ideja je, ipak, dovoljno velika i privuce razne poglede. Polako se stvaraju dva tabora, akcija i reakcija, ovi i oni, za i protiv. Sve dok se polako ne stvori i treci koji kaze „i jedan i drugi“. Verovatno su ovi redovi jedna poveca banalizacija. Ipak, psiha voli balans, i to ne onaj staticni i zavrsavajuci. Psiha voli dinamcan balans. Da se sve pomera, da svega ima, da nema sta ne sme da bude, ali da je odrzanje (psihicke) energije i dalje validan zakon.

Tri termodinamska zakona plus nulti mogu da se primene i na psihu. Daleko od toga da zelim da se pozivam na kvantnu medicinu ili ezotericne coskove moje drage jungijanske coskove. Jednostavno, analogija ima neonski odsjaj.

Iz tog razloga, evo par redova o termodinamickim zakonima…

Prvi kaze:

“ Ukupna energija sistema i njegove okoline je konstantna; energija se ne može uništiti ili stvoriti; ona se može samo transformisati iz jednog oblika u drugi oblik.“

(sve ovo je fino sazeto na ovom linku: http://www.ffh.bg.ac.rs/Dokumenti/Biljana%20geografi/GF%20TERMODINAMIKA%2009_10.pdf)

Drugi zakon, kako kaze Wikipedia na hrvatskom jeziku, upućuje na smjer u kojem se odvija pretvaranje toplotne energije u mehaničku. Ukupna entropija izolovanog sistema moze da raste do neke maksimalne vrednosti.

Treci se bavi entropijom i sugerise da je ona jednaka nuli samo pri apsolutnoj nuli.

Nulti zakon je sledeci: „Ako su dva termodinamcka sistema u ravnotezi sa trecim, onda su u ravnotezi sa samim sobom.“ (Wikipedija na srpskom jeziku

Daleko od toga da je povezivanje dinamike psihe i zakona fizike neka revolucionarna otkrica. Psiha postoji u ovom svetu. Ona se manifestuje i mi je zapazamo, reagujemo, deo smo nje, ne mozemo da objektivno sagledamo sa strane. Nije neobicno da se za psihicku energiju kaze skraceno „energija“ kad se opisuje karakter, nastup i utisak neke osobe. U transferu i kontratransferu se ista rec cesto opotrebljava da bi bar malo, recima kvazimaterijalizovao odnos izmedju dve osobe u jednoj neobicnoj vezi.

Dakle, psihicka energija:

  • se odrzava (se ne gubi, njen zbir je uvek isti, ne mozemo izgubiti energiju, mozemo je samo transformisati) – Ovo je veoma znacajno i opipljivo u radu sa osecanjima (ljutnja, pasivna (a i ostala) agresija), sa mehanizmima odbrane (projekcijama, negiranjem, reaktivnom formacijom, altruizmom..), ali se moze uocii i u nekim zabitijim naseobinama ljudskom uma koje retko posecujemo, ali su i dalje tu (razliciti kompleksi nesto manje intezivne energije koji su nedovoljno ili previse kompenzovani nekim drugim radnjama).
  • se komplikuje, ali, odmah i rekalibrise shodno ceni koju celi sistem placa. Peggy La Cerra tvrdi da je drugi zakon termodinamike zapravo prvi zakon psihologije (https://www.resilience.org/stories/2003-09-30/first-law-psychology-second-law-thermodynamics/). Ima par redova koja cu ovde citirati: 1) kada govori o ukomplikovanju svake nove biljne i zivotinske vrste, ona kaze: „… there is a cost for this benefit: behavior itself requires energy“; 2) onda, malo kasnije objasnjva ekonomiju zivog bica: „The hallmark of animalian intelligence systems is the capacity to predict the likely costs and benefits of alternative paths of behavior. (La Cerra and Bingham, 1998, 2002)“; 3) i napokon povezuje entropiju sa mogucnoscu (a, kao i u svakom sistemu, sa cenom) razvijanja kompleksnije svesti (i psihe): „At every level of the human behavioral intelligence system there are design features that act to counter entropy and mitigate the energetic constraints on life, from cellular respiration in neurons, to reuptake mechanisms in synapses, to a functionally plastic neocortex that can instantiate and modify a set of adaptive networks that precisely mesh with the unique life of an individual. “ Ukratko, mozemo da se pomeramo, ali taj korak nema samo jedan pravac. Ovo se moze primeniti u kriznim situacijama, promenama raspolozenja, aksioznim stanjima, a svakako, i narocito, u analiziranju razvoja i odrzavanja kompleksa
  • se spontano uvecava pri visoj temperaturi (emocionalnom stanju, intenzivnosti prodora iz nesvesnog) cineci stepen neizvesnosti vecim i, obratno – neizvesnosti nema gde nema promene. Hirsh, Mar i Peterson su naprivili jadan fin prokaz psihicke entropije u radi koji na PubMedu: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22250757. Egzistencijalne krize su fini primeri promene entropije.
  • i ogleda se u odnosa sa drugim – ravnoteza spolja ukazuje na ravnotezu unutra, reagovanje na Senku je, takodje i prepoznavanje Senke. Mehanizmi odbrane su vrlo komotni u nultom zakonu.

Psihicka entropija i balans su dinamicni fenomeni, i nimalo dvodimenzionalni. Bice jos nekih crtica o ovome uskoro.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s