Sadasnje Ja i Buduca Ja

Ja sam sada i iako cu ja biti neko moje Ja u buducnosti, ja to moje buduce ja ne poznajem. Moje proslo Ja je ono cega se secam do neke mere, protkano malim korekcijama i fotosopovanjem mozdanim aktivnostima. To moje Proslo Ja je promenljivo, sklono transformacijama shodno filtru koje Sadasnje Ja koristi. Ipak, to Ja ima neke obrise istine i nepromenljivosti. Ima neku svoju osovinu oko koje se vrti. Sadasnje Ja je aktuelna analiza okoline. Sadasnje Ja je odgovorno doneklo za procenu sadasnje situacije. Sadasnje Ja moze da kolaborira sa svim hiljadama i milionima Proslih Ja (ciji se broj svake nanosekunde uvecava), njihove interakcije su moguce, ali kontaminacija Sadasnjeg Ja jednim, a posebno sa vise Proslih Ja moze voditi u stranputicu. Sadasnje Ja mora biti svesno kontaminacija od strane Proslih Ja. Ne znaci da treba da bude imuno ili preterano obazrivo, samo svesno da neka kontaminacija Proslim Ja je moguca i da se potrudi da je osvesti pre neke akcije. Prosla Ja su filter Sadasnjeg Ja – integritet Ja se time odrzava. One su njegovi pomocnici, ali oni nisu vise vodje. Vodja-Objedinitelj-Odlukodonosilac je uvek to Sadasanje Ja, koje je uvek u funkciji od vremena. Vreme je tu shvaceno u bergsonovskom smislu kao i u sadasnjem shvatanju teoetske fizike (sasvim fino prikazano u knjizi Carlo Rovelli-ja „L’Ordre du Temps“) – vreme koje zapravo ne postoji, koje se menja neprekidno i koje je zapravo jedna komplikovana kompozicija celog univerzuma i svih njegovih koordinata, elemenata i sistema u datom trenutku.

Iz ove perspective, Sadasnje Ja ne moze nikada znati kakvo ce biti Buduce Ja. Sadasnje Ja moze imati nesvesne prilive i invazije koje mogu da u vrlo retkim i odredjim situacijama (snovi, sinhronicitet, dozivalji ciste svesti u odredjenim meditacijama) da imaju „dodira“ sa nekim od Buducih Ja. Ipak, u vecini slucajeva, Sadasnje Ja je privezano za Svest i Buduce Ja je imaginacija te Svesti i tog Sadasnjeg Ja. Drugim recima, sadasnje ja moze samo da pretpostaviti kako ce se ponasati i kakvo ce biti Buduce Ja. Te pretpostavke nose cesto emocionalnu valencu i ta emocionalna valenca se cesto manifestuje kroz anksioznost i anticipaciju. Sadasnje Ja gleda iz konteksta ovog ovde i sada vremena. Njemu nedostaju elementi kako bi mogao da ima jasni opseg dozivljja Buduceg Ja. Ipak, Sadasnje Ja drzi kontrolu sada. Ta kontrola ovde i sada odrzava postojanost i vec pomenuti integritet, sto je, naravno, korisno i cesto neophodno. Ipak, kada se ta kontrola prelije na buducnost, onda sadasnje ja kontaminira Buduca Ja i stvara im invaziju njihovog spontanog razvitka. Takodje, moze da im daje dodatni protisak i da im akumulira neki potencijalni pre-burn-out koji se moze aktivirati u trenutku kada se Buduce Ja pretvori u Sadasnje Ja, jer to Buduce Ja vec ima jedan rezervoar anksiznosti koji mu ne pripada.

Kako bi Buduce Ja moglo samo da evoluira i da ima uspesne mehanizme adaptacije u trenutku kada postane aktuelno, neophodno je da Sadasnje Ja da poverenje svojim Buducim Ja. Ja sada i ovde ne znam kako ce biti u buducnosti. Hocu li nauciti neku lekciju, neku vestinu, hocu li moci da se setim pravih reci, hocu li pocrveneti ili cu se naljutiti na najmanji stimulus. Ja to ne znam. Moje Sadasnje Ja pokusava da prolongira svoju moc (kontrolu, sigurnost intergriteta (a i identiteta)) prebacujuci na Buduca Ja ono sto misli da ce Buduce Ja biti. Ali, Sadasnje Ja to ne zna. Stoga, jedini siguran nacin je da Sadasnje Ja podrzava (i na izvestan nacin veruje u) sva Buduca Ja. Ako Sadasnje Ja „oslobodi“ sva Buduca Ja ocekivanja, pritiska i konkretnih pretpostavki, a zadrzi samo pretpostavku da ce Buduca Ja naci nacina da se adaptiraju datoj situaciji, da ce imati dovoljno vestina, znanja i prisebnosti da ih primene i da ce Buduca Ja imati jos neke kvalitete koje Sadasnje Ja u ovom trenutku ne poseduje (zato sto ne moze da ih poseduje, jer je previse rano, jer nije imalo nacina da ih nauci, usavrsi, jer se situacija jos nije dogodila, ili jer se ni ne zna hoce li se dogoditi, jer je spisak varijabli neiscrpan). Sadasnje Ja u tom trenutku treba da je oslobodjeno zavisti i poredjenja sa Buducim Ja, jer Sadasnje Ja i Buduce Ja nisu u istoj vremenskoj dimenziji i stoga ih nema svrhe ni potrebe porediti. Sadasnje Ja treba da prepusti buducnost Buducim Ja. Samim tim, Buduca Ja imaju slobodu ucenja i transformacija, a sadasnja Ja koja ce u medjuvremnu preci u Prosla Ja ce imati manju energetsku napetost u sebi kojom bi mogla da kontamiraju neka buduca Sadasnja Ja.

Ovaj princip je opsti, odgovara samopouzdanju, anticipaciji, transmisiji vrednosti i konfrontaciji sa vremenom i smrcu.

Naravno, Sadasnje Ja nije krivo ako ne moze sve ovo da ostvari odjednom. Sadasnje Ja ima izbor poverenja.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s