Rivalitet ubija. Stimuliše na početku, kao i svaka droga, a onda isisava životnost i svesrdnost. Ima mesta za svakog od nas na ovoj planeti, barem u psihičkom smislu. Granice koje osećamo su češće naša lična samokažnavanja, samožrtvovanja i samoljublja. Ukoliko su granice tu, jer treba da su tu, jer su korisne i olakšavaju mnoge stvari, a ne zato što guše, sve se menja. Lakše je sa granicama koje dolaze od spolja – nude nam bes i mržnju prema onome koji nam ih postavlja. Šta ćemo ako smo mi nalogodavci?
Lako ćemo upsti u zamku poređenja sa drugima. Onošto uvek zaboravljamo je da ima mesta za sve. Ima mesta za naše misli i naše kreacije i naša osećanja. Ipak, ne možemo da kontrolišemo kako će Drugi reagovati na to. Dakle, mesto postoji, ali šta će se desiti sa tim mestom, koliko će biti vidljivo, voljeno, posećeno, sve to zavisi od našeg odnosa prema Drugima i prema Sebi i prema samom sadržaju. Nekada smo verni sebi, pa makar i ne bili prihvaćeni. Nekada pravimo kompromise nauštrb svojih uverenja. Nekada je sadržaj taj za koji imamo snašni poriv da ga iskažemo i ne možemo ništa drugo nego da ga sledimo bez automatskog razumevanja. Isto tako, nekada nas Drugi prihvataju bez da nas razumeju ili ne prihvataju čak iako nas razumeju, Nema pravila. Manifestacija sebe i svojih kreacija košta – košta mogućnosti da nas neko zaista vidi. I to je naš izbor hoćemo li imati poverenja da ćemo preživeti tu vidljivost od strane Drugih. Ali, mesto postoji. Mesta uvek ima za sve.
PsyMultiverses 