Rad „Cellular Mechanisms of Conscious Processing“, J. Aru, M. Suzuki, ME. Larkum, Trends in Cognitive Sciences, 2020, me je podstakao da se vratim hardware-u koji mi cesti izmice. A hardware postoji, sve sto je u ovom, svesnom svetu, ima (bar dok ne dokazemo teorije o svetu kao hologramu) svoju materijalnu bazu. Apstraktno ne moze bez konkrektnog, telo se preplice sa umom, misli menjaju energetske zapise mozga. Ono sto ih odvaja je cesto jasno i cesto pripada razlicitim naukama i pogledima na svet. A ono sto ih ujedinjuje je problematicno. U kom trenutku cestica je talas, mozemo li uopste pitati to pitanje? Da li su u pitanju razlicite dimenzije i projekcije? Da li zivimo u jednom od rezultantnih svetova sa odredjenim brojem dimenzija (11? ili 4?) i ako bismo ih razlozili na 1-D svetove, mozda bismo videli njihove gradivne jedinice. A mozda tada one ne bi nosile potpunu informaciju? Mozda postoje u svetovi sa vise dimenzija od naseg i mozda se tamo vidi odnos misao-sinapsa-oscilacija?
U ovom radu se obradjuje hipoteza da postoje celijski mehanizmi, konrektno piramidalnih celija iz V sloja korteksa, koji omogucuju funkcionisanje talamokortickog sistema i kao rezultat se dobija svesno stanje. U dubokoj ansetezijine postoji prenosenje signala kroz ovaj sistem. Dva glavna zakljucka ovog rada su: 1) postojanje svesti je povezano sa integracijom signala od apikalnog ka bazalnom delu dendrita piramidalnih celija kroz sredisnji deo u kome se izvrsava ovaj prenos signala i 2) postoje specificni celijski mehanizmi koji se desavaju samo u svesnom umu. Najuzbudljivji deo rada predstavljaju pitanja koji autori postavljaju: sta se desava ukoliko se poremeti ova integracija signala, da li se slicno desava u dubokom snu (i sta se uopste desava na dendritskom nivou tokom spavanja i sanjanja), mozemo li vestacki uspostaviti vezu (i novu ili drukciju svest) ukoliko promenimo dinamiku ovaj prenos signala, da li se isto desava u celom mozgu, da li se transdukcija signala propagira dalje od talamusa i kako, da li se prenos desava u oba smera, mozemo li izucavati ove fenomene non-invazivnim tehnikama?
Ono sto me, i pred jasnog uzbudjenja pred ovakvim radovima, iznenadilo je hipoteza o integraciji koja se desava u odredjenom kompartmentu (delu) dendrita. Broj dendrita u ljudskom korteksu je impresivan (vec je sam broj piramidalnih celija ogroman: 70-85% od svih nervih celija, a jedna celija moze da ima i po 15000 dendritskih trnica). Koliko integracija se desava u jednoj nanosekundi, razlicitih prostorno-vermenski-kontekstualno! Znaci li to da postoji ujedinjujuci mehanizam ili ujedinjujuca rezultanta beskonacnih kombinacija ovih integracija (coupling-a), dinamicna, nestalna, neponovljiva, unikatna, a opet nekog istog osnovnog zapisa (jer identitet ne nestaje spavanjem ili gubljenjem svesti)? Znaci li, onda, da je Nesvesno neujedinjujuce, slobodno, haoticno, entropicno, neorijentisano? Pitanja su, ukoliko dodamo Nesvesno, jos kompleksnija od vec poprilicno sci-fi liste autora: neujedinjeni fenomeni i dalje postoje – sta se desava sa propagacijom signala, da li je njihov smer propagacije signala proizvoljan, da li postoje neke unutrasnje petlje (redosled, frekfencija, lokalizacija, asocijacije i sl. apikalno-bazalnih veza), nesto kao glavni kruzni tok naseg identiteta, nesto sto cini nepromenljivu osnovu – ujedinitelj posle svakog budjenja, koja je unutrasnja hijerarhija signala, da li se ovo neopisivo gigantsko paljenje i gasenje aktivnosti integracije drugacije (dez)organizuje u trenutku gasenja svesti, da li se neusmerena oscilatorna dinamika dendrita (i svega sto uz njih ide) propagira dalje i koliko daleko, da li je komplikovanija interakcija sa osobama u nesvesnom stanju balans nekim drugim interakcijama (napr sa Kolektivnim Nesvesnim), da li je ovo paljenje(gasnje zona coupling-a (integracije signala) je slicnije kvantnim nego tradicionalnim kompljuterima (verovatno!) i mnogo, mnogo drugih pitanja?
I na kraju, da li smo Mi drukciji Mi kada smo svesni i kada nismo?
PsyMultiverses 