Senko, koliko imas godina u ovom trenutku?

Koncept Senke, svega onog mracnog sto je odraz nas, ali nam je iza ledja, pa ga ne vidimo, nije nista novo. Znamo dobro da ima nesto sto ne znamo dobro. Ako ne znamo da ne znamo, Senka je fino odradila svoj posao zastite. Jer Senka stiti. Senka stiti kao sve sto je u nama, sve nase instance, delici, odrazi, redukcije i generalizacije, sve sto je deo nas i sto nas cini Nas, sve sto ne moze bez nas da se naziva Mi, sve to nas stiti. Stiti, jer samo zato postoji, kao jedan od bezbrojnih niti, cestica i zavrtanja oklopa koje gradimo od kada smo instinktivno shvatili znacaj amniotske kese. I tako, Senka stiti, bezglavo, bezmoralno, neutralno, samo stiti. I skuplja kao svoje verne placenike sve ono sto ne bismo po dnevnom svetlu odabrali da nas stiti: sve ono sto ne bismo nikad povezali sa nama samima. Ja zavidna? Nikad! Ja agresivna? Nikako. I slicno… I jos mnogo gore, a, opet, tako ljudski.

E sad, sve je to Senka. Ipak, ako je ta Senka je nase nalicje, da li je ona samo moj Mister Hyde? Ista ja, samo zla (kako bih sacuvala „mene dobru“)? Kao onaj gradonacelnik sa dva lica iz Betmena? Ili nismo bas u svemu komaptibilne, ta moja mracna strana i Ja? Koliko godina ima ta Senka dok nas stiti? Ima li ona samo jedan uzrast ili se i to menja? da li je Sneka jedna ili ima vise Senki?

Tu se stvari komplikuju, jer Senka je sacinjena od onih nasih oklopa koji su se sagradili u trenucima kada je bilo tesko, kada je trebalo reagovati, kada se moralo spasiti. I tu se zaglavilo, skamenilo – jednostavno to iskustvo je bilo korisno i upisalo se u nepreglednu datoteku iskustava za „ne trebati“ ili „za posle“. I tu se zavrsila ontogenija. Ta cestica Senke ima taj i taj uzrast. I ima bezbroj tih cestica-placenika koje ce se dati u akciju kad zatreba, svaka sa svojim uzrastom. Razliciti ce se kompleksi upaliti u nekim krizama, i ti razliciti ce kompleksi imati razliciti energiju i povezati se sa nekim drugim razlicitim arsenalom iz Senkine neiscrpno bogate ponude kako bi se odreagovalo na krizu. Kompleks datira od ranije, ali je on svestan da Ja postoji i sada, da se Ja menja. Senka to ne vidi. U njoj je vreme kairos, sada, uvek sada. I tako odjednom odreagujemo na nesto sto nas je bocnulo uz neku detinjsto-jogunastu reakciju, ili uz tinjedzerski razulareni bes – i iznenadimo se. Otkud sad to meni? Ja sam odrasla. Ja mozda, ali ne sve sto je u Meni – tu je obilje uzrasta…