Svi smo potrebni

Svako rođenje, svaka smrt, svako postojanje, makar bilo mereno u danima. Svako je deo života. Život moze da se obnavlja samo ako je rasparčan. Večnost nije život, može da bude ukoliko ima i ne-večnosti. Život je onda Svest? Ili je Nesvesno moguće i pre postojanja, buđenja Svesti? Panpsihičke teorije kažu da Svest postoji od prvog trenutka, u svemu, u neorganskom kao i u organskom. Moguće, ali Svest koja ide sa Životom je drukčije. Čak i ukoliko su panpsihičke teorije tačne, Svest u organskom koje živi, kreće se, intereaguje bi imala drukčije izazove pred sobom. Nešto što Nesvesno može da posmatra eonima, nebule, kosmičke oscilacije i vrtloge gravitacionih sila, ovde , u našem malom životu se dešava u menjem uveličanju, u manjem obimu, ali vrlo intenzivno. Možda za Nesvesno koje nema koncept linearnog vremena više nego bilo koji drugi koncept, jer Nesvesno je atemporalno, sve ti sečini sličnim, ali za Svesno ima drukčije razmere. Nesvesno, neorgansko, beživotno, sve to je u nekom svom plesu, koje možda ima, takođe, u sebi, to neko neorgansko Svesno, sa različitim temporalnim koordinatama i sistemima merenja nego za živa bića. Svesno i Nesvesno, poput neorganskog i organskog, neživog i živog, prelamaju u nekom liminalnom spektru. Postoji Promena. Postoji Jedno, sve i postoje delovi koji ga čine. Možda astralna tela, kosmičke vibracije i crne rupe imaju svoje Svesti. Oni su puni promena. Postoji svet, univerzum i ceo njegov hardver. Postoji taj kosmos kao celina i svki deo utiče na svaki deo. Postojimo m i svi, sva živa bića i postoji nešto što nas obuvata, celokupni ekosistem, možda Gaja?, koji je tu i koji čini svaki delić nas. Svaki mrav, svaki mikrob, svaka ćelija je bitna. Svi se upotpunjujemo, našim smrtima, našim životnim sokovima, našim idejama, našim snovima.