Ako nas savremena neuronauka uči da većinu naših budnih postupaka pokreću procesi koji započinju pre nego što postanemo svesni, onda snovi — ti zagonetni i granični narativi — otkrivaju još dublju istinu: ne samo da nas nesvesno pokreće, već nas svakodnevno oblikuje na načine koje ne biramo i kojih se uglavnom ni ne sećamo.
Iz jungiјanske perspektive, snovi su poruke iz nesvesnog, izraz autonomne psihe koja nastavlja da živi nezavisno od volje ega. Ipak, po buđenju pamtimo samo poneki san. Zašto je to tako?
Neuronauka objašnjava da je tokom REM faze sna mozak izuzetno aktivan, ali da neurohemijski uslovi — naročito nizak nivo noradrenalina — onemogućavaju stabilno pamćenje. Samo snovi koji se jave u neposrednoj blizini buđenja, ili oni koji su izrazito emotivno nabijeni, uspevaju da se „prebace“ u budno sećanje. Taj proces filtriranja, iako biološki uslovljen, otvara prostor za simboličko tumačenje.
Post-jungiјanska misao ne tumači to kao manjak, već kao vrstu psihičke selekcije. San koji ostane u sećanju nije slučajan — on je, kako bi Jung rekao, upravo onaj koji je egu potreban u tom trenutku prelaska iz nesvesnog u svesno. Nismo slobodni da se setimo svih snova, baš kao što nismo slobodni da pokrenemo sve postupke. Ali postoji unutrašnja logika u onome što se pojavi na pragu svesti.
Taj trenutak pamćenja — kairos buđenja — postaje mesto potencijalne slobode. To je prag gde se nesvesno susreće s egom, mesto u kojem simbolički materijal može biti prepoznat i integrisan. Sećanje na san tada nije pasivan čin, već akt prijema. Poput Libetove teorije o „vetu“ volje, svest možda ne započinje pokret, ali može da odgovori — da protumači, da izabere kako će se postaviti prema poruci iz dubine.
Džejms Hilman je isticao da ne teži svaka slika iz nesvesnog da postane svesna; neke ostaju u tami sa svrhom. Ali kad se slika iz sna nametne i ostane zapamćena, dolazi sa psihološkom nužnošću. To je poziv na dijalog sa sopstvom.
U tom svetlu, snovi koje pamtimo nisu samo slučajna neurološka aktivacija — oni su simbolički most između večernje nesvesnosti i jutarnje svesti. Ne biramo san, ali biramo da mu damo mesto. I upravo tu počinje slobodna volja — ne kao moć da kontrolišemo, već kao spremnost da saslušamo.
PsyMultiverses 