Nedavna otkrića u oblasti kvantne fizike, posebno radovi Zhiyuan Wanga i Kadena Hazzarda (Wang & Hazzard, 2025), otvorila su pitanje o postojanju treće kategorije kvantnih čestica – paračestica. Ove čestice nisu ni fermioni, koji čine materiju, ni bozoni, koji prenose sile, već poseduju skrivena kvantna stanja koja se menjaju pri razmeni dve čestice (Müller, 2025). Ova karakteristika paračestica pruža bogatu analogiju za razumevanje interakcija u jungovskom terapeutskom odnosu, posebno kroz pojmove transfera i kontratransfera, detaljno opisanih u Jungovom delu Rosarium Philosophorum (Jung, 1958).
Kao i paračestice koje imaju skrivena stanja koja nisu direktno merljiva, ali utiču na dinamiku razmene, transfer i kontratransfer sadrže psihičke sadržaje koji su nesvesni, nevidljivi, ali ključno oblikuju interakcije između terapeuta i pacijenta (Samuels, 1985; Sedgwick, 2001). Jung (1958) naglašava da je psihička interakcija u terapiji nalik alhemijskom procesu, u kome dva subjekta razmenjuju i transformišu unutrašnje sadržaje.
Analogno ovome, Wang i Hazzard (2025) opisuju da se pri razmeni mesta dve paračestice menjaju njihova skrivena stanja, stvarajući nove konfiguracije koje nisu bile predvidljive pre same interakcije. Isto tako, u terapijskom odnosu, nesvesni sadržaji pacijenta i terapeuta međusobno deluju, izazivajući transformaciju koja često nije vidljiva direktno, već se manifestuje kroz promene u njihovim psihičkim stavovima i ponašanju (Hillman, 1972; Giegerich, 2010).
U kvantnoj mehanici, paračestice se odlikuju specifičnim ponašanjem pri razmeni: iako spolja posmatrane, mogu izgledati nepromenjeno, njihova unutrašnja skrivena stanja se suštinski menjaju. Slično tome, u terapijskoj interakciji, posebno kroz transfer i kontratransfer, površina može izgledati stabilno i nepromenjeno, dok unutrašnji psihički svetovi doživljavaju duboku transformaciju (Casement, 1990; Jacoby, 2006).
Kada pacijent projektuje nesvesne sadržaje na terapeuta, ovaj unutrašnji psihički proces menja i terapeuta i pacijenta u njihovom interaktivnom odnosu (Fordham, 1957). Ovaj proces je analogan dinamici paračestica koje, pri razmeni, menjaju skrivene osobine koje definišu njihovu interakciju, formirajući kompleksnu mrežu unutrašnjih odnosa koji nisu neposredno uočljivi (Müller, 2025).
Fermioni ne dozvoljavaju dva tela u istom stanju, dok bozoni dozvoljavaju neograničeno deljenje istog stanja. Paračestice zauzimaju srednju poziciju sa ograničenim deljenjem stanja (Wang & Hazzard, 2025). U terapijskom radu, terapeutski prostor ili temenos, kako ga Jung definiše, predstavlja prostor delimične indistinkcije psihičkih sadržaja, privremeno deljen od strane terapeuta i pacijenta (Samuels, 1985). Ovo stanje omogućava duboke psihičke transformacije koje vode ka procesu individuacije (Jung, 1958).
Ovaj delimični prostor indistinkcije je sličan ponašanju paračestica, gde ograničen broj čestica može biti u istom stanju, ali sa jasnim granicama. Slično tome, terapeut i pacijent mogu deliti neke nesvesne sadržaje i stanja, ali uz jasnu granicu koja čuva njihov psihički integritet (Sedgwick, 2001; Hillman, 1989).
Koncept kvantne superpozicije, gde sistem postoji u više stanja istovremeno (Müller, 2025), korisna je metafora za razumevanje terapijskih procesa u kojima istovremeno postoje više psihičkih realnosti. Terapeut i pacijent istovremeno doživljavaju različite perspektive psihičke stvarnosti, koje se u terapijskom procesu integrišu kroz interakciju i svest o transferu i kontratransferu (Casement, 1990).
Kao što Müller (2025) ističe, istinska indistinkcija u kvantnoj mehanici zahteva određene uslove. Slično tome, u terapiji, istinska transformacija i integracija psihičkih stanja zahtevaju specifične uslove i psihičku klimu koju stvaraju terapeut i pacijent kroz zajedničku interakciju i refleksiju (Sedgwick, 2001).
Literatura
Casement, P. (1990). On Learning from the Patient. Routledge.
Fordham, M. (1957). New Developments in Analytical Psychology. Routledge.
Giegerich, W. (2010). The Soul Always Thinks. Spring Journal Books.
Hillman, J. (1972). The Myth of Analysis. Northwestern University Press.
Hillman, J. (1989). A Blue Fire. Harper & Row.
Jacoby, M. (2006). Individuation and Narcissism. Routledge.
Jung, C. G. (1958). Psychology of the Transference (Rosarium Philosophorum). CW 16.
Müller, M. (2025). [Quantum Observations and Paraparticles.] Manuscript submitted for publication.
Samuels, A. (1985). Jung and the Post-Jungians. Routledge.
Sedgwick, D. (2001). Introduction to Jungian Psychotherapy. Brunner-Routledge.
Wang, Z., & Hazzard, K. (2025). „Paraparticles: A New Quantum State.“ Nature.
PsyMultiverses 