Držimo se sigurnosti svog identiteta, često ponavljajući Ja sam takva kakva jesam, kao da je ta fraza zaštitna mantra, tvrđava protiv destabilizujuće sile preispitivanja. A ispitati da li su naši stavovi, vrednosti i način postojanja zaista naši, ili su tek zbir pobune, naslednih strahova, odbrambenih mehanizama i balansiranja između porodične jezgre i spoljnog sveta, znači prizvati vrtoglavicu. Mi jesmo proizvod ovih uticaja, ali smo i nešto drugo—nešto dublje, nefiltrirano i neosvojeno.
Ipak, izaći iz poznatog „Ja“ izuzetno je teško. Jedno je izgraditi identitet, kretati se između privrženosti i diferencijacije, između pripadnosti i samoopredeljenja. Sasvim je drugo rastaviti taj identitet, prosejati ono što ćemo zadržati, promeniti ili odbaciti. A neposredno pre tog izbora—pre nego što odlučimo šta ostaje i šta nestaje—stoji ponor.
Taj ponor nije samo odsustvo sigurnosti, već razotkrivanje onoga što je bilo skriveno, zatrpano godinama prilagođavanja, preživljavanja i naslednih narativa. To je trenutak u kojem stojimo, ogoljeni od poznatog, pred sirovim i neodređenim Sopstvom. To je prostor u kojem shvatamo da skele našeg identiteta, ma koliko bile potrebne, nisu njegovi temelji.
Filozofi i psihoanalitičari odavno su se suočavali s ovom liminalnom zonom. Kjerkegor govori o skoku, o zastrašujućem, ali nužnom odricanju od starih sigurnosti kako bismo zakoračili u autentično postojanje. Jung individuaciju opisuje kao suočavanje s nesvesnim, proces rastapanja naslednih identiteta kako bismo integrisali dublje sopstvo. Vinikot istražuje pravo sopstvo kao nešto što nastaje tek kada se usudimo da izađemo iz zone prilagođavanja i odbrana. Lakanova traversée du fantasme sugeriše da moramo proći kroz iluziju svog konstruisanog ja kako bismo dosegli nešto stvarno ispod nje.
Put kroz ovaj ponor ne podrazumeva odbacivanje svega što smo bili, već prepoznavanje onoga što je suštinsko i onoga što je tek odjek tuđih očekivanja. Radi se o tome da ostanemo u nesigurnosti dovoljno dugo da bismo videli koji aspekti našeg identiteta su autentični, a koji su samo pozajmljene maske. I možda, s one strane ponora, ne pronalazimo konačan odgovor, već slobodu da nastavimo da postajemo ono što zaista jesmo.
PsyMultiverses 