Razmišljanje o paralelama između psihotičnih stanja uma i kancerogenih ćelija otvara zanimljive perspektive za inovativne terapije. I psihoza i kancer predstavljaju odvajanje od normalnih funkcija — psihoza se javlja kada psiha prekine vezu sa stvarnošću, dok kancer nastaje kada ćelije izgube kontakt sa okolnim tkivom i počnu nekontrolisano da rastu. Možemo li iskoristiti sličnosti između ove dve pojave za razvoj novih terapijskih pristupa?
Izolacija i paranoja: zajednička crta psihoze i kancera
U psihozi, pojedinac može „halucinirati“ da je sam, osećajući se odvojenim od stvarnog sveta. Slično tome, kancerogene ćelije gube percepciju svoje uloge u telu i počinju da se ponašaju kao da su izolovane, vođene potrebom za preživljavanjem po svaku cenu. Ova biološka „paranoja“ kancerogenih ćelija odražava gubitak povezanosti sa signalima koji regulišu normalan rast i funkciju.
Ova metafora daje nam uvid u to kako bi potencijalne terapije mogle funkcionisati. U psihozi, terapijski pristupi uključuju rad na prepoznavanju i isceljivanju trauma koje su dovele do otcepljenja od stvarnosti, dok se tretmani za kancer fokusiraju na „resetovanje“ signalnih puteva koji vraćaju ćelijama sposobnost da pravilno reaguju na signale iz okoline.
Traženje unutrašnjih uzroka: „trauma“ u ćeliji
Šta ako bismo kancer posmatrali kao ćeliju koja je prošla kroz neku vrstu traume? Izloženost toksinima, genetska oštećenja, hronična upala i stresori mogu biti „traumatski događaji“ za ćeliju, koji dovode do promene njenog ponašanja i odvajanja od normalne funkcije. Ako bismo istraživali korene ovih promena na isti način kao što to radimo kod psihoze, fokusirajući se na lečenje uzroka a ne samo simptoma, mogli bismo potencijalno razviti terapije koje ciljaju unutrašnje „emocionalne“ faktore ćelije.
Epigenetske promene, na primer, često igraju ključnu ulogu u razvoju oba stanja. U psihozi, epigenetske promene mogu poremetiti normalnu neurokomunikaciju, dok u raku te promene omogućavaju ćelijama da ignorišu signale za zaustavljanje rasta. Terapije koje vraćaju normalnu epigenetsku ekspresiju mogle bi pomoći ćelijama da povrate svoju funkciju i percepciju.
Imunoterapije i imunološko resetovanje
Imunoterapije su revolucionisale lečenje raka, omogućavajući imunološkom sistemu da prepozna i napadne kancerogene ćelije. Interesantno je razmotriti kako bi sličan pristup mogao pomoći kod psihoze. Postoje dokazi o vezi između upalnih procesa i mentalnih poremećaja, pa bi istraživanje tretmana koji istovremeno ciljaju na inflamaciju moglo biti korisno za oba područja.
Antipsihotici za ćelije raka?
Antipsihotici pomažu u povratku ravnoteže i percepcije stvarnosti kod pacijenata sa psihozom. Ako prenesemo ovu ideju na ćelije raka, moguće je zamisliti tretmane koji vraćaju ćelijama sposobnost da „percipiraju“ svoje mesto u telu. Ovo bi moglo uključivati molekule koje obnavljaju komunikaciju između ćelija i okolnog tkiva, signalizaciju koja smanjuje stres i agresivno ponašanje, ili inhibitore koji resetuju abnormalne signalne puteve ćelija raka.
Obnavljanje sigurnosti: povratak homeostazi
Kao što se kod psihoze radi na vraćanju osećaja sigurnosti, terapije za rak bi mogle biti usmerene na povratak ćelijske sigurnosti. To bi značilo tretmane koji vraćaju ćelijama sposobnost da se povežu sa signalima iz okoline i da prepoznaju i reaguju na signale za kontrolu rasta i apoptozu.
Multidisciplinarni pristupi
Povezivanje znanja iz oblasti onkologije, psihologije, molekularne biologije i neuronauke može nam pomoći da razvijemo nove pristupe tretmanima koji se bave uzrocima, a ne samo posledicama. Ova vrsta interdisciplinarnog razmišljanja otvara vrata za kreativne terapije koje ciljaju osnovne promene u ćeliji ili psihi.
PsyMultiverses 