U savremenoj filozofiji i psihologiji, često se susrećemo sa konceptom psihe kao posude koja sadrži iskustva, misli i emocije. Ovaj koncept, kada se proširi na teorije kvantne fizike, multiverzuma i drevne filozofije, može nam pomoći da bolje razumemo svest i univerzum.
Bachelard, Roupnel i Bergson pružaju različite uvide u prirodu vremena i svesti. Gaston Bachelard, francuski filozof poznat po svojim radovima o poeziji i nauci, smatrao je da je vreme diskontinuirano, sastavljeno od trenutaka ili „instanata“. On je tvrdio da mašta igra ključnu ulogu u transformaciji ovih trenutaka u smisleni narativ. Njegov rad na poetičkoj imaginaciji naglašava kako psiha koristi ove trenutke da stvori koherentnu priču o sebi i svetu.
Gaston Roupnel, s druge strane, u svom delu „Siloe“ ističe značaj trenutka u razumevanju vremena. Za njega, vreme nije kontinuirani tok, već niz diskretnih trenutaka koji oblikuju naše iskustvo. Ova perspektiva podržava ideju kvantizovanog univerzuma gde se stvarnost odvija u diskretnim koracima umesto u neprekidnom toku. Roupnelova teorija dodatno je inspirisala Bachelardove poglede na diskontinuitet vremena.
Henri Bergson, poznat po svom konceptu trajanja (durée), zagovarao je kontinuirani tok vremena koji je esencijalan za razumevanje svesti i slobodne volje. Međutim, čak i u okviru ovog kontinuiranog modela, moguće je istražiti kako diskretni trenuci iskustva doprinose percepciji trajanja. Bergsonovo delo pruža kontrast, ali i dopunu Bachelardovim i Roupnelovim idejama, omogućavajući nam da sagledamo kako se kontinuirano iskustvo može izgraditi iz diskretnih događaja.
U kvantnoj fizici, univerzum se shvata kao sastavljen od fundamentalnih čestica kao što su kvarkovi i leptoni, koje interaguju putem osnovnih sila. Ove čestice postoje i interaguju u diskretnim količinama, što se slaže sa konceptom kvantizovanog univerzuma gde su vreme i prostor takođe granularni. Na primer, kvantna teorija polja opisuje kako se čestice rađaju i uništavaju u kvantnim poljima, što dovodi do diskretnih događaja koji oblikuju stvarnost.
Kvantna mehanika, posebno u kontekstu teorija kao što je kvantna holografija, sugeriše da svaki deo univerzuma sadrži informacije o celini, slično hologramu. Ova ideja rezonuje sa Jungovim konceptom kolektivnog nesvesnog, koje postulira zajednički rezervoar sećanja i ideja širom čovečanstva. David Leong u svom radu upoređuje kvantnu holografiju sa Jungovim kolektivnim nesvesnim, sugerišući da svest funkcioniše na granularan, međusobno povezan način.
Praznina (vide) je koncept značajan u različitim filozofskim i duhovnim tradicijama. U budističkoj filozofiji, praznina (Šunjata) se odnosi na ideju da svi fenomeni nemaju inherentno postojanje. Ovo se može povezati sa psihom kao posudom koja nema suštinu, već je oblikovana iskustvima i percepcijama. U kvantnoj teoriji, vakuum stanje nije istinski prazno, već ispunjeno fluktuirajućom energijom i virtualnim česticama. Ovo se slaže sa idejom da psiha, iako izgleda kao prazna posuda, dinamički je ispunjena mislima, emocijama i nesvesnim procesima.
Giulio Tononi i njegova Integrisana Teorija Informacija (IIT) pokušava kvantificirati svest i povezuje je sa kompleksnom interakcijom neuronskih aktivnosti, slično kvantnim procesima. IIT postavlja da svest nastaje iz integracije informacija unutar mozga, što opisuje psihu kao posudu koja integriše i sadrži složene informacione obrasce, dajući povoda svesnom iskustvu.
Razumevanje psihe kao posude i njene veze sa prazninom ima duboke implikacije. Bachelardova poetika naglašava ulogu mašte u punjenju posude psihe kreativnim i transformativnim slikama. Ovo se slaže sa idejom da psiha nije pasivna posuda već aktivni učesnik u oblikovanju stvarnosti. Egzistencijalne i fenomenološke filozofije istražuju prirodu postojanja i svesti, često koristeći metafore praznine i punine. Psiha kao posuda rezonuje sa ovim temama, sugerišući da naš osećaj sopstva kontinuirano oblikuje interakcija između praznine i iskustva.
Ove različite perspektive, kada se integrišu, pružaju sveobuhvatan okvir za razumevanje univerzuma kao kvantizovanog, međusobno povezanog sistema. Vreme, prostor i svest su fundamentalno granularni i međusobno povezani, pri čemu psiha deluje kao posuda koja navigira ovom stvarnošću. Ova sinteza obogaćuje naše razumevanje i fizičkog univerzuma i psihološkog iskustva, spajajući drevne filozofske uvide sa savremenim naučnim teorijama.
Integracija kvantne mehanike i Jungove psihologije otvara nove puteve za razumevanje svesti i univerzuma. Na primer, ideja da svest može biti kvantni fenomen, gde psiha deluje kao posuda koja integriše kvantne informacije, pruža duboke uvide u prirodu svesti. Kvantna mehanika sugeriše da su čak i osnovni fizički procesi granularni i diskretni, što se slaže sa idejom da je svest takođe sastavljena od diskretnih trenutaka iskustva.
PsyMultiverses 