U srcu naših međuljudskih interakcija, neprestano se odvija suptilna razmena psihičke energije. Kao nevidljivi plesači, uključujemo se u složenu emocionalnu koreografiju, zasnovanu na ideji da možemo crpiti iz unutrašnjih bogatstava drugih dok istovremeno poštujemo granice svakog pojedinca. Ova ideja, duboko ukorenjena u Jungovim učenjima i proširena od strane post-jungovskih mislilaca poput Hilmana, Marion Vudmen i Edingera, nudi uzbudljivu perspektivu na način na koji možemo interagovati na uravnotežen i obogaćujući način. U vezi sa temom psihičkih energija, Edinger je naglašavao važnost individuacije, što je proces ostvarivanja potencijala ličnosti putem razumevanja i integracije nesvesnih aspekata psihe. Ovo je ključno za razumevanje kako se međuljudske interakcije odvijaju iz perspektive razvijene ličnosti.Hillman je bio poznat po svom radu na polju arhetipske psihologije. On je naglašavao da se psihičke energije manifestuju kroz različite arhetipske obrasce i komplekse. Hillman je promovisao duboko razumevanje unutarnjih svetova ljudi, uključujući i „duše“ stvari i pojava. U vezi sa međuljudskim interakcijama, Hillman je isticao važnost suptilnih i dubokih aspekata koje svako donosi u odnos. Početkom post-Jungovskog perioda, Marion Woodman je istakla važnost ženskog aspekta psihe i ženstvenih arhetipskih obrazaca. Njen rad se usmeravao na tumačenje psihičke energije kroz prizmu ženske individuacije i psiho-somatskih iskustava. Njene analize o dubokim psihološkim procesima koji se odvijaju kroz telo i um doprinose razumevanju međuljudskih odnosa.
U ovom plesu psihičkih energija, ključno je razumeti osnovni koncept emocionalnog reciprociteta. Baš kao što ne možemo neprestano crpiti vodu iz bunara bez da ga ispraznimo, takođe ne možemo neprestano uzimati psihičku energiju od drugih bez rizika od frustracije i razočaranja. Ova jednostavna, ali duboka istina proizilazi iz Jungovih učenja, koji je naglašavao važnost samosvesti i međusobnog razumevanja u našim interakcijama. Ako zahtevamo više nego što drugi mogu dati, rizikujemo da narušimo suptilnu harmoniju plesa i stvorimo suvišne napetosti.
S druge strane, takođe imamo odgovornost da drugima pružimo ono što im je potrebno i ono što možemo dati bez da istovremeno iscrpimo svoje sopstvene resurse. Ovde dolazi do izražaja post-jungovska mudrost, personifikovana kroz jungijanske mislioce. Oni su proširili Jungovu viziju naglašavajući potrebu održavanja uravnoteženog odnosa sa našim sopstvenim unutrašnjim energijama. Na primer, Hilman je istraživao mnogostrukost arhetipova i kompleksa koji postoje u nama, naglašavajući da svaki aspekt naše psihe ima svoju ulogu u međuljudskom plesu.
Idea transcendiranja ovog plesa psihičkih energija leži u sposobnosti da razvijemo oštru svest o sopstvenim potrebama i granicama drugih. Emocionalna reciprociteta, osvetljena Jungovim učenjima i produbljena od strane post-jungovskih mislilaca, podstiče nas da stvorimo hranljive i ispunjavajuće odnose. Ovaj suptilan ples nije samo individualna stvar, već oblikuje i teksturu naših zajednica i društva u celini.
… ili najprostijijm rečima:
Uzmi od ljudi ono što ti mogu dati, ne više, jer će biti frustrirani što ne mogu ili povredjeni sto tražiš, a ti razočaran.a; takođe, daj ljudima ono što mogu prihvatiti i ono čime raspolažeš dovoljno, ne više od onoga čega imaš, jer ćeš (se) izgubiti u nečemu što nije više dar. Ne jedi šta nije jestivo. Ne daj drugima da jedu ako nemaš dovoljno za tvoje osnovne potrebe.
Iskrena psihicka transakcija, bez sramote od nje.
PsyMultiverses 