Jung je verovao da ljudi imaju različite arhetipske strukture koje oblikuju našu ličnost i ponašanje. Kompleksi su duboko ukorenjeni obrasci ponašanja, misli i emocija koji proizilaze iz konflikta između svesti i nesvesti. Svaki kompleks sadrži specifične emocionalne nabijenosti i povezani su sa određenim iskustvima, često potisnutim ili neprepoznatim.
Ideja da se jedan kompleks može iskoristiti za transformaciju drugog dolazi iz dubokog razumevanja kompleksa i njihovih međusobnih odnosa. Ako je neki kompleks ega previše dominantan i stvara disfunkcionalne obrasce ponašanja i emocionalne reakcije, možemo istražiti kako drugi kompleksi deluju u međusobnoj interakciji kako bi se postigla ravnoteža.
Na primer, ako osoba ima izražen kompleks inferiornosti koji je duboko ukorenjen u njenom egu, može se iskoristiti kompleks nadmoćnosti kao suprotstavljeni aspekt. Integrativno Ja, koncept koji predstavlja svest i celovitost, može delovati kao posrednik između ova dva kompleksa. Osoba može naučiti prepoznati kada se njen kompleks inferiornosti aktivira i svesno preusmeriti pažnju ka aspektima nadmoćnosti. Kroz introspekciju, refleksiju i rad na samosvesti, osoba može postići veću ravnotežu između ovih suprotnih kompleksa.
Integrativno Ja je centralni koncept u Jungovskoj psihologiji, predstavljajući stanje svesti koje uključuje sve aspekte ličnosti. Ono predstavlja cilj psihoterapije – postizanje harmonije između svesnog i nesvesnog, ličnog i arhetipskog. Integrativno Ja ima sposobnost prepoznavanja i razumevanja različitih kompleksa, te ih može usmeravati ka zdravim međusobnim odnosima.
Ključ je, dakle, u usklađivanju i ravnoteži između tih kompleksa pod vođstvom integrativnog Ja, čime se postiže dublja integracija ličnosti i veća emocionalna stabilnost.
No, da bismo ovu „opasnu“ igru treba se osigurati da je Ja dovoljno integrisano i da se susret, prepoznavanje i uljudno ćaskanje sa Senkom već desilo.
PsyMultiverses 