Unutrašnji konflikti često su duboko ukorenjeni i složeni, utičući na naš odnos prema trudu, genijalnosti i sopstvenoj vrednosti. Duboke podsvesne dinamike odražavaju na naše postupke i osećanja. Jungijanska teorija naglašava te duboko povezane slojeve podsvesnog uma i kako oni oblikuju našu svest i ponašanje. Strah od truda i težnja za genijalnošću mogu biti posledica unutrašnjih konflikata između „svetle“ i „tamne“ strane naše ličnosti, kao što to Jung naziva „ličnim nesvesnim“. Ovi konflikti mogu proizaći iz nerealnih očekivanja koje smo internalizovali ili negativnih uverenja o sebi.
Sukob između straha od truda koji se čini uzaludnim i težnje za genijalnošću koja se plaši nedovoljnosti odražava dublje nesvesne borbe. Osećaj da se trud ne isplati može ukazivati na unutrašnji otpor prema suočavanju sa potencijalnim neuspehom. Ovaj aspekt se može posmatrati kroz jungijansku ideju „otpora“, koji označava konflikte između svesnog i nesvesnog dela naše ličnosti. Možda se bojimo da nećemo ispuniti očekivanja ili da će nas neuspeh osramotiti.
S druge strane, želja za genijalnošću može biti izvor nerealnih očekivanja koje proističu iz „arhetipskog modela“ u kolektivnom nesvesnom. Arhetipski modeli su univerzalni obrasci i simboli prisutni u svim kulturama. Ova težnja može biti povezana s „arhetipom heroja“ ili „arhetipom savršenog bića“, koji utiču na našu žudnju za postizanjem nečeg izuzetnog. Međutim, ovakva težnja može postati preterana i dovesti do potisnutih strahova i osećaja nedovoljnosti.
Lenjost, kao skrivalica, može biti simptom ovog unutrašnjeg konflikta. Zadržavajući se na površini, ona nam omogućava da izbegavamo suočavanje s dubokim strahovima i nesigurnostima koje nosimo. Kroz jungijansku analizu, možemo razumeti da lenjost može biti način da se izbegne suočavanje sa ovim sukobima i da se izbegnu unutrašnji izazovi.
Odnošenje prema svojoj senci, koja se ispoljava kroz lenjost, može biti kompleksno, ali i duboko ispunjavajuće iskustvo. Jungijanski koncept senke odnosi se na aspekte naše ličnosti koje potiskujemo, poričemo ili ne prihvatamo kao deo sebe. Lenjost, kao manifestacija senke, nosi sa sobom dublje strahove, nesigurnosti i nedostatke koje ne želimo direktno prepoznati.
Evo nekoliko koraka kako se može nositi sa senkom lenjosti kroz jungijansku perspektivu:
Prvi korak je postati svestan da postoji osećaj lenjosti i da on može biti povezan s dubljim aspektima vaše ličnosti. Postavljanje pitanja kao što su „Zašto se osećam lenjim?“ ili „Šta mi moja lenjost može reći o meni?“ može pomoći u započinjanju procesa razumevanja.
Zatim, važno je pristupiti sebi sa saosećanjem i razumevanjem, umesto sa osudom. Umesto da sebe krivimo zbog osećaja lenjosti, pokušavamo da istražimo šta vam ta lenjost može reći o našim potrebama, strahovima ili skrivenim željama.
Onda, razmišljamo o situacijama u kojima se osećamo lenjim. Da li postoje dublji razlozi za to? Da li postoji strah od neuspeha, perfekcionizma ili nečega drugog što se krije iza tog osećaja?
Pokušavamo da prepoznate koje emocije leže ispod osećaja lenjosti. Možda ćete otkriti strahove, nesigurnosti ili negativne uverenja o sebi koja doprinose tom osećaju.
Nakon što smo razumeli dublje aspekte koji se kriju iza lenjosti, radimo na prihvatanju tih delova sebe. Niko nije savršen i da senka čini deo naše celokupne ličnosti, i to deo od kojeg , takodje, možemo mnogo naučiti ako je posmatramo kao pomagača, a ne kao vodju (Senka voli da zavede i da udje u ulogu vodje… zato… oprez sa njom, učtivo i polako). Integracija senke podrazumeva prihvatanje i rad na tim aspektima kako bi se postigla unutrašnja harmonija.
Nakon što ste se upoznamo sa svojom senkom lenjosti, možemo, natenane, bez zurbe, preduzeti korake ka promeni svojih ponašanja. To ne znači da treba u potpunosti eliminisati lenjost, već naučiti kako da je upravljamo i da je usmerimo na konstruktivne načine.
PsyMultiverses 