Da bismo prepoznali i rešili globalne izazove poput klimatskih promena, ekonomske nejednakosti, pandemija, itd., moramo se projekcijom i planiranjem fokusirati na budućnost. Ovo zahteva dugoročno razmišljanje i donošenje odluka koje će imati pozitivan uticaj na naredne generacije.
Nespremnost ljudi da se projekcijom usmere prema budućnosti može biti posledica nekoliko faktora. Ljudi se često fokusiraju na rešavanje trenutnih problema i zanemaruju dugoročne posledice svojih odluka (kratkoročna orijentacija, Ego danas nije u kontaktu ili je nespremno na projekciju i kontakt sa Egom sutra), nedostatak edukacije (neobaveštenost o globalnim izazovima može dovesti do nezainteresovanosti za planiranje budućnosti, Ego i Drugi ne komuniciraju dovoljno ili nema dovoljno poverenja), ili osećaj bespomoćnosti (neki ljudi mogu verovati da pojedinačni napori neće imati velik uticaj na globalne probleme, poverenje u Drugog narušeno).
Paralelno, u savremenom svetu, tehnološki napredak, globalizacija i društvene promene doprinose ubrzanju života. Brzina informacija, komunikacije i promena često stvaraju osećaj da ne možemo pratiti sve što se dešava i da je sinhronizacija sa drugima sve teža.
Ovi izazovi mogu rezultirati nekoliko problema:
Preopterećenost informacijama:
Preveliki protok informacija može izazvati osećaj preplavljenosti i smanjiti sposobnost donošenja informisanih odluka (Ego se preplavljuje i ne uspeva da organizuje aktiviranje /supresiju kompleksa)
Smanjenje pažnje i prisutnosti:
Ubrzanje života može dovesti do toga da se manje posvećujemo sadašnjem trenutku i da se gubimo u brizi za budućnost (Ego-Kairos i Ego-Hronos nisu usaglašeni).
Nekonzistentnost i nesinhronizacija sa drugima: Brze promene mogu dovesti do nesklada između pojedinaca, organizacija i društava (Ego nije sinhronizovan niti spreman na sinhronizaciju sa Drugim i vice versa).
Za prevazilaženje ovih izazova, nekoliko pristupa može biti korisno:
- Praktikovanje svesne pažnje i prisutnosti kako bismo se bolje usmerili na sadašnji trenutak (autosinhronizacija, uzemljenje)
- Razvijanje sposobnosti prilagodljivosti i brzog učenja kako bismo se lakše nosili sa promenama (kolaboracija sa budućim Egom)
- Održavanje zdravih veza i komunikacije s drugima kako bismo bolje razumeli njihove perspektive i ciljeve (optimalna distanca-bliskost sa Drugima)
A kako bismo sve to ostvarili, potrebno je malo autokritike i malo optimalnog odnosa Ego-Senka.
PsyMultiverses 