Prema Jungu, kompleksi su duboki emocionalni obrasci i skupovi misli koji se formiraju u našoj psihologiji na osnovu životnih iskustava, posebno onih koji su emotivno nabijeni. Oni se mogu manifestovati kao nesvesni sadržaji, a mogu uticati na naše postupke i odluke bez da smo toga svesni.
Kada obećanja dolaze iz kompleksa (dubokih emocionalnih obrazaca), a „ja kao celina“ (svesni i svesni deo nas) ne podržava ta obećanja, to može dovesti do unutarnjeg konflikta. Naš svesni deo, koji predstavlja našu svest i razumevanje, može biti svestan da ta obećanja nisu održiva i možda nisu u skladu sa našim vrednostima i ciljevima. Međutim, kompleks može pokrenuti emocionalnu reakciju i želju da ispunimo ta obećanja.
Kada ne uspemo održati ta obećanja, to može stvoriti osećaj izdaje prema drugima jer smo ih možda dali iz emocionalne reakcije, a ne iz autentičnih vrednosti i namera. To može uzrokovati unutarnji sukob između našeg svesnog razumevanja i emocionalnih impulsa koje nam nameće kompleks.
Jedan od ciljeva Jungove psihologije jeste integracija različitih aspekata naše ličnosti kako bismo postali celovita osoba. To uključuje prepoznavanje i suočavanje sa kompleksima, razumevanje njihovog uticaja na naše postupke i donošenje odluka na osnovu autentičnih vrednosti. Da bismo sprečili osećaj izdaje prema drugima, važno je raditi na razumevanju vlastitih dubokih emocija, vrednosti i ciljeva, kao i na postizanju skladnosti između svog svesnog i nesvesnog dela.
Dakle, integracija i celovitost su ključni elementi Jungove psihologije i omogućavaju nam da donosimo održive odluke i da se odnosimo prema drugima sa autentičnošću i saosećanjem.
Možemo zaključiti:
Postojim kao sve i kao centar; jedno ne isključuje drugo.
PsyMultiverses 