Cesto razmisljam, dok diskutujem sa razlicitim osobama, kako u psihi nema gubljenja, sve je neprestano dodavanje, trasnformacija i prelazak iz jednog „agregatnog stanja“ u drugo. Razmatranje psihe kao kumulativne, gde nema destrukcije i sve što je ikada postojalo, čak i kao misao ili osećaj, ostaje sačuvano negde u kolektivnom nesvesnom, može otvoriti mnoge duboke i zanimljive perspektive.
Najpre, mozemo li reci da je psiha kumulativne prirode? Pretpostavka da psiha funkcioniše kao kumulativna ima duboke veze sa Jungovim konceptom kolektivnog nesvesnog. Prema Jungu, kolektivno nesvesno je sloj nesvesnih iskustava i arhetipova koji su zajednički svim ljudima, prelazeći individualne granice. Ovo kolektivno nasleđe oblikuje naše ponašanje, snove i simbole.
U kumulativnom modelu psihe, sve naše individualne i kolektivne misli, osećaji i iskustva ostaju zabeleženi i doprinose našoj celokupnoj psihi. Ništa se ne gubi, već se nadograđuje na prethodno postojano, oblikujući nas kao jedinstvene individue u kontekstu univerzalne svesti.
Unutar kumulativnog modela psihe, važno je razumeti dvostruku prirodu svesti i nesvesti. Svest predstavlja ono što smo trenutno svesni, dok nesvesno obuhvata skriveni deo našeg uma, uključujući i ono što smo zaboravili ili potisnuli. Ovo nesvesno može sadržavati i iskustva i sećanja koja nismo svesni, ali koja i dalje oblikuju naše ponašanje i emocije.
Kumulativna priroda psihe otvara vrata za razumevanje duboke povezanosti između ljudi i univerzuma. Ideja da sve što postoji ostaje prisutno u kolektivnom nesvesnom sugeriše da smo svi povezani putem nevidljive mreže zajedničke svesti. Takođe, simboli i mitovi, koji imaju univerzalne značenja i prisutni su u različitim kulturama, takođe podržavaju ovu ideju o povezanosti i kumulativnoj prirodi psihe
Naravno, ovo moze imati interesantne implikacije za lični razvoj. Razumevanje psihe kao kumulativne može imati značajne implikacije za lični razvoj i samoprihvatanje. Kada shvatimo da ništa što smo ikada doživeli nije izgubljeno, već se nadograđuje na našu unutrašnju arhitekturu, možemo se bolje nositi sa traumama i izazovima života. Rad na osvešćivanju nesvesnih sadržaja i razumevanju njihove simbolike može doprineti celovitosti i samospoznaji.
PsyMultiverses 