Lični džepovi vremena

Mogu li da se sakrijem u vremenu? Da me niko ne nađe? Ili da sakrijem nešto u džepu vremena, da pripada samo meni?

Vreme je neumitno i neprestano teče, ne ostavljajući nam mogućnost da se zaustavimo ili sakrijemo u njemu. Ipak, metaforički gledano, možemo razumeti „lične džepove vremena“ kao posebne trenutke i sećanja koja čuvamo u našem srcu i umu. To su dragocene uspomene, emocije i iskustva koja pripadaju samo nama i čine našu jedinstvenu životnu priču. U tom smislu, možemo stvoriti svoje lične „džepove vremena“ kroz sećanja i misli koje nas oblikuju i definišu.

S druge strane, kada se radi o skrivanju od drugih ili sakrivanju nečega, vreme nije naš saveznik. Naše akcije i odluke uvek će imati odjeka u vremenu, jer iako možda možemo sakriti nešto od drugih ljudi u određenom trenutku, vreme će i dalje prolaziti i možda će istina na kraju izaći na videlo.

No, i pored ovoga, postoje neki pravi mali džepovi vremena, ni skrivanje, ni uspomene. Možemo se setiti našeg Ja od pre, od tog nekog trenutka i ući u taj trenutak. Ne setiti ga se, već uz pomoć sećanja uploviti. Ko sam bila, kako sam se osećala, šta mi je bilo bitno tada? I onda , u tom trenutku, otvorimo vrata za Sada. I sačuvamo ta vrata otvorenim: da možemo da se radujemo stvarima, plašimo, osećamo, spoznajemo, na dva ili više koloseka, a da su sve to neke Mi. U tom džepu vremena čuvamo jedno od mnobrojnih nas i izvadimo kao iz čarobne torbe Sport Bilija, po intuiciji…